Borovnica i profit – nova kombinacija koja osvaja srpske voćnjake
Broj zasada pod borovnicom u Srbiji raste iz godine u godinu. Borvnica i profit postaju sve češće vezane reči, usled činjenice da je borovnica, vremenom postala velika konkurencija malini. Mnogi proizvođača koji su gajili malinu kao alternativu, počinju da sade borovnicu. Krče se stari zasadi kako bi mesto ustupili borovnici, koja donosi veći profit, sigurnije tržište i manje rizika. jer se borovnica sve češće pokazuje kao isplativija opcija
Visoka cena – visok profit
Na početku sezone kilogram borovnice dostiže i do 1.000 dinara za kilogram u maloprodaji, a tokom glavne berbe cena se retko spušta ispod 400 dinara. I ova cena se ne menja već nekoliko godina. Ovo bi išlo u prilog voćarima, jer se tačno zna po kojoj se ceni može prodati. Takav cenovni raspon jasno ukazuje na profitni potencijal, koji mnoge poljoprivrednike navodi da napuste proizvodnju maline i okrenu se borovnici.
Borovnica sve traženija – i kod nas i u inostranstvu
Na evropskom tržištu borovnica je već godinama izuzetno cenjena, ali raste i interesovanje domaćih potrošača. To znači da se profit može ostvariti kako kroz izvoz, tako i kroz prodaju na pijacama i u marketima, gde borovnica dostiže vrlo visoke maloprodajne cene.
Dobar sortiment daje dobar profit
Danas su na tržištu lako dostupne kvalitetne, sertifikovane sadnice borovnice, većinom uvozne, iz zemalja EU. Pojedine sorte mogu u punoj rodnosti da daju od 5 do 10 kg po žbunu. Uz odgovarajuću agrotehniku, prinosi su stabilni i donose ozbiljan prihod iz godine u godinu.
Pre podizanja zasada važno je da se uradi analiza zemljišta. Borovnica traži samo jedan uslov a to je kiselo zemljište. Ima još jednu dobru osobinu a to je da se uspešno može gajiti i u saksijama. Veće površine pod borovnicom daju i veći profit.
Koliko košta – i koliko se isplati?
Početna ulaganja u zasade borovnice nisu mala. Cena jedne sadnice je oko 4 evra, a za 1 hektar potrebno je oko 2.500 sadnica. Kada se tome doda sistem za navodnjavanje i protivgradna mreža, ulaganja dostižu ozbiljne cifre. Ipak, zahvaljujući visokoj ceni i stabilnoj potražnji, profit se može ostvariti već u prvim godinama proizvodnje.
Borovnica nije preterano osetljiva
Za razliku od maline, borovnica ne traži čestu i intenzivnu zaštitu. Rizik od bolesti i štetočina postoji, ali je znatno manji. To znači manje troškova za hemijska sredstva i radnu snagu – što automatski povećava čisti prihod.
Subvencije za start – profit za budućnost
Mnoge lokalne samouprave nude podsticaje za sadnju borovnice, posebno za male i srednje proizvođače. Kada se tome doda i sve veća tražnja na tržištu, jasno je da je ovo prilika za ozbiljan profit, ali i za stabilan i održiv razvoj voćarske proizvodnje.
Iako nije izvesno da će borovnica u potpunosti zameniti malinu, sigurno je da ona postaje voće sa ogromnim tržišnim potencijalom. Za one koji razmišljaju dugoročno, borovnica donosi kombinaciju sigurnosti, stabilne potražnje i – ono najvažnije – profita.
Međutim, ovde leži i jedna zamka koja je česta u Srbiji i svetu. Intenzivni porast površina pod borovnicom, ponudiće u jednom trenutku ogromne količine voća, koje tržište neće moći da prihvati, što će za posledicu imati dratičan pad cena. Imajte to u vidu.
Evo šta bi trebalo da znate ako podižete voćnjak.
