BEZBEDNO KUPANJE U JADRANSKOM MORU UZ OPREZ
Veliki sam ljubitelj mora, a posebno Crne Gore, gde provodim leta još od detinjstva i gde danas boravim sve duže. Upravo zato želim da sa vama podelim jednu brigu koja me godinama prati. Stanje čistoće mora i obale.
Upravo zato što sam duboko vezan za ovo podneblje, a posebno za Boku Kotorsku, još teže mi pada kada vidim koliko se malo pažnje posvećuje očuvanju mora i priobalja. Obala se nemilosrdno menja, prirodni predeli nestaju, a smeća ima gotovo na svakom koraku. Često se ponašamo kao da će more samo od sebe rešiti svaki problem i odneti sve što mu bacimo.
Ali neće. More pamti svaki naš nemar.
Ipak, krenimo redom.
MORSKO DOBRO SAMO NA PAPIRU
Razvoj turizma u Crnoj Gori doneo je mnogo promena. Izgrađeni su hoteli, unapređena infrastruktura i otvorene nove mogućnosti za razvoj. Međutim, dok se mnogo ulagalo u turističku ponudu, često se zaboravljalo na one koji nisu gosti hotelskih kompleksa.
Brojni ljudi dolaze u privatnom aranžmanu ili imaju svoje kuće u primorskim naseljima. Oni godinama plaćaju poreze, izmiruju račune lokalnim službama i značajno doprinose ekonomiji. Kupuju od građevinskog materijala do hrane i svakodnevnih potrepština. Ipak, upravo njima se sve češće uskraćuje ono osnovno. Pravo na pristup moru.
Problem je posebno vidljiv tamo gde pojedinci, koristeći novac i uticaj, zauzimaju delove obale. Grade objekte i izlaze duboko u more, stvarajući privatne ponte i prepreke za komšije koji tu žive decenijama.
Jedan od takvih primera su Krašići u Tivatskom zalivu. Meštani godinama ukazuju na problem nestajanja plaža i gubitka pristupa obali. Obraćali su se institucijama, slali dopise, pokretali inicijative i tražili zaštitu, ali se, uprkos razumevanju i obećanjima, konkretna rešenja još uvek ne vide.
A more, koje bi trebalo da pripada svima, polako postaje privilegija pojedinaca.
Morsko dobro nestaje i ako je zakonom zaštićeno područje i što je najvažnije baš to Morsko dobro se ucrta u katastar kao parcela na kojoj postoji ponta veštački napravljena od nasutog kamenja i betona. Uostalom, zna se kako nasatju ponte zar ne? Ali za jedno naselje ( koje tokom sezone što od domaćina što od vlasnika kuća i stanova i njihovih gostiju ) ima oko 10 000 stnovnika nema ni gradsku plažu!!!
KOLIKO JE MORSKA VODA ČISTA I BEZBEDNA ZA KUPANJE?
Ovo je već diskutabilno pitanje. Gotovo svakog leta, dešavaju se naleti izuzetno prljave vode. Stoga su na javnim plažama podizane crvene zastave.
Međutim, slika nije svuda ista. I dalje se dešavaju situacije kada se građani upozoravaju da more nije bezbedno za kupanje i da u vodu ulaze na sopstvenu odgovornost zbog izlivanja fekalnih voda. Takva upozorenja najbolje pokazuju da problem zagađenja još nije u potpunosti rešen.
Društvene mreže su bila obasute snimcima kako sadržaj iz kanalizacije teče po sred plaže i pravac u more. Na plaži Plavi Horizonti koja je uvek imala plavu zastavu, stalno je žuta voda. Nemoguće je da je to za plavu zastavu.
Institut za biologiju mora u Kotoru se bavi ispitivanjem kvaliteta morske vode i te rezultate dostavlja u Morsko Dobro koje je dužno da ih prezentuje putem sredstava javnog informisanja. Lokalni mediji veoma retko, štaviše nikada ne objavljuju te rezultate. Ali otkuda fekalni izlivi u moru?
Verovali ili ne, sa jahti! Vlasnici i pored miliona koje imaju ne žele da plate pražnjenje rezervoara. A i zašto bi? Besplatno je da se ispusti u more, koje struje donesu u priobalje. Kazne za takve prekršaje postoje ali se ne sprovode. I ovo je velika sramota posebno što se radi tenedenciono bez ikakve ekološke svesti.
Kruzeri, međutim, nisu najveća pretnja za zagađenje mora. Oni imaju stroga pravila upravljanja otpadom, obavezni su da ga sortiraju, recikliraju i odlažu u za to predviđenim lukama.
NESTANAK FLORE I FAUNE KAO POSLEDICA ZAGAĐENJA. RIBA LAV KAO PRETNJA
Kada je Boka Kotorska u pitanju, situacija je nešto bolja. Prema navodima stručnjaka iz Instituta za biologiju mora, izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda značajno je smanjeno direktno ispuštanje kanalizacije u more. Zbog toga je kvalitet vode u zalivu danas bolji nego ranijih godina, a more je bezbedno za kupanje.
Ipak, more pamti sve što u njega dospe. Stručnjaci koji rone u Bokokotorskom zalivu upozoravaju na velike količine mulja nataloženog na dnu. Vremenom može negativno uticati na biljni i životinjski svet.
Temperatura mora raste ne samo na površini, već i u dubljim slojevima. To pogoduje dolasku novih vrsta. Među njima su i pojedini predatori i invazivne ribe koje ranije nisu bile karakteristične za ovo područje.
Jedna od njih je riba lav. Atraktivna i na prvi pogled prelepa, ali istovremeno opasna zbog otrovnih bodlji.
Ajkule se mogu sretsi i u Jadranskom moru https://zelenanit.rs/bela-ajkula-jadransko-more/
Jedna od posledica zagađenja mora jeste nestanak ili povlačenje pojedinih morskih vrsta. Među njima su i morski ježevi, koji se smatraju važnim bioindikatorima kvaliteta vode. Tamo gde ih ima u većem broju, to je uglavnom znak da je morska sredina zdrava i čista.
Stanovnici i posetioci Plavih Horizonata dobro pamte vreme kada su se na okolnim stenovitim sprudovima mogle videti stotine kolonija morskih ježeva. Toliko ih je bilo da su često otežavali ulazak u more. Danas je slika potpuno drugačija – gotovo su nestali, što mnogi povezuju sa promenama u kvalitetu morske sredine i sve većim pritiskom zagađenja.
MIKROPALSTIKA POSEBAN PROBLEM
Osim zagađenja mora kao šireg problema, sve veću pažnju privlači i pitanje bezbednosti hrane koju iz njega dobijamo. Ribe iz divljeg ulova mogu biti izložene različitim zagađivačima, među kojima je i mikroplastika.
Poseban problem predstavljaju nesavesni ribolovci koji koriste nedozvoljene metode, poput dinamita. Na taj način, za ulov relativno male količine ribe, uništavaju mnogo veći broj morskih organizama.
Koliko je problem mikroplastike postao ozbiljan, govori i podatak koji često navode stručnjaci. Procenjuje se, da čovek tokom godine unese određenu količinu mikroplastike u količini jedne sim kartice.
Kada je reč o zagađenju mora, sve navedeno posmatram pre svega kao upozorenje i posledicu pojedinačnih problema, a ne kao nameru ili tendenciozno delovanje. Takav odnos prema moru bio bi poguban, jer je ono jedan od najvećih prirodnih resursa koje imamo.
Ipak, razloga za optimizam još uvek ima. Postoje brojna mesta gde je more čisto, toplo i gde su plaže prave male oaze mira i odmora. Crna Gora je i dalje pravi raj za ljubitelje prirode, sa mnoštvom skrivenih uvala, netaknutih plaža i kristalno čistog mora, ali i uređenih kupališta za one koji vole više sadržaja. Svako može pronaći ono što mu odgovara.
Pročitajte i ovo
