Kada se spominje Baku, mnogi imaju predrasude jer misle da je to grad sa prizvukom socijalizma, dosadan i nezanimljiv. Međutim, Baku je pravo prijatno iznenađenje i nema ama baš nikakve veze sa navedenim. Osvaja na prvu i nikako vas ne ostavlja ravnodušnim.. Ali da krenem redom.
Najpovoljniji način putovanja do Bakua je direktnim letom iz Beograda
Otvaranjem direktne linije iz Beograda za Baku, stiže se za nešto manje od četiri sata leta. Vreme polaska je poslepodne, a usled vremenske razlike (dodaju se tri sata), u Baku se sleće oko deset uveče.
Ovaj podatak je važan jer stižete odmorni i čili. Nije potrebno da ustajete pre zore kako biste uhvatili neki jutarnji let, pa leteli do aerodroma za presedanje, gde vas najčešće čeka bar četiri sata čekanja. Zatim se leti posle ponoći i stiže u zoru. Ovde ne. Gospodski. Nije sad da hvalim Air Srbiju, ali zaista ova mreža letova koju imaju, omogućava da se bez stresa i udobno stigne do krajnjeg odredišta direktnim letom.
Transport od aerodroma i smeštaj u Bakuu
Najpovoljnije je da sve organizujete individualno. Kupili smo karte ranije (oko 300 evra povratna) i rezervisali smeštaj koji je koštao oko 200 evra za sedam noćenja, za tri osobe, sa uključenim doručkom. Poručili smo i transfer od aerodorma do smeštaja i obratno, koji je koštao oko 15 evra po pravcu. Odlučili smo se za stari deo grada, odakle smo pešice mogli da šetamo i istražujemo.
Prvi utisci o Bakuu su široki bulevari i gust saobraćaj
Prvi utisak kada uđete u Baku jesu široki bulevari i gužva u saobraćaju. Međutim, sve se nekako odvija mirno i bez nervoze. Po nekim podacima, grad ima oko 3,5 miliona stanovnika i zapljuskuju ga talasi Kaspijskog mora.
Ima čak i uređenu plažu sa hotelom i svim sadržajima za odmor, ali je usled eksploatacije nafte more je zagađeno, pa nije baš pogodno za kupanje.
Inače, ovo je jedan od najlepših gradova koje sam posetio. Ni sam nisam znao kada je lepši. Da li tokom dana ili noću, kada se upale sva svetla i on zasija u svoj raskoši.
Kako su mi rekli, kada je počela eksploatacija nafte, počele su da pristižu pare, pa je gradska uprava odlučila da pozove najbolje arhitekte iz Italije, Francuske, ali i drugih delova sveta, kako bi projektovali najlepše zgrade i izgradili zaista prelep grad.
Arhitektura Bakua kao spoj modernog i klasičnog
Arhitektura je mešavina moderne i klasične. Stambeni blokovi su gotovo identični poslovnim delovima grada. Simbol su tri kule koje se često prikazuju na slikama kada se govori o ovom gradu, pri čemu je jedna kula stambena, sa ekskluzivnim apartmanima i dupleksima, a druge dve poslovne.
Baku je pun parkova sa velelepnim fontanama koje su prava umetnička dela i od kojih zastaje dah. Fasade su manje-više sve u nekoj nijansi braon boje (najsličnijoj beloj kafi), dok su moderni neboderi raspoređeni u manjim grupama, po dva ili tri, u svim delovima grada. Vidljivi su sa koje god strane da dođete.
Čistoća u Bakuu: grad bez smeća i zapuštenih fasada
Čistoća je na visokom nivou. Na ulicama nema uopšte bačenih opušaka, papirića, plastike ili bilo kakvog smeća.
Podzemni prolazi su na mene ostavili poseban utisak jer sam u nekima video čak i umetničke slike. Mermerni prolazi i raskošne svetiljke daju poseban utisak, pa valjda zbog toga nikome ne pada na pamet da seje đubre svuda oko sebe.
Sve skoro pa da miriše na čisto. Nema grafita, dotrajalih fasada, zapuštenih parkova, pasa lutalica. Međutim, kučiće su zamenile mačke kojih ima na desetine u svim delovima grada, a posebno su skoncentrisane u starom delu, oko restorana. Pogodite zašto. Umiljate su, pitome i veoma strpljive.
Nemušti jezik dominira za sporazumevanje
Zvanični jezik koji se u Azerbejdžanu govori jeste azerbejdžanski, koji je zapravo staroturski, kako nam je objasnio lokalni vodič. Zbog toga se sa Turcima bez ikakvih problema jedino i sporazumevaju.
Namerno kažem jedino, jer skoro 90 odsto stanovništva nema ni elementarno znanje engleskog, a još manje ruskog, koji je do devedesetih bio obavezan da se uči u školama. Danas se navodno uči engleski, ali su profesori očigledno veoma loši, jer drugog objašnjenja nemam. Tolika nemogućnost sporazumevanja prosto nervira.
Međutim, Baku osvaja na prvi pogled i svakog dana vas osvaja još više. Iako sam imao sreću da posetim mnoge postsovjetske ali svetske gradove, Baku je ostavio poseban utisak i svrstavam ga u red najlepših gradova sveta.
Cene u Azerbejdžanu
Što se cena tiče, litar supera je oko 50 evrocenti, pa ne bih dalje komentarisao. Za nas turiste sve deluje jeftinije, ali kada se sve sabere, nije baš džabe. Pre bi se reklo da su cene pristojne i realne.
Ručak za tri osobe u proseku košta oko pedeset evra. Kolači su u rasponu od jednog pa do čak sedam evra (koliko je u Kotoru, recimo). Karta za metro (imaju samo dve linije) košta oko 0,80 evra i možete da se vozite do mile volje. Ima i trđnih centara u kojima su butici svih svetskih brendova po cenama koje su takođe svetske.
Hrana u Bakuu: jagnjetina, pirinač i lokalni specijaliteti
Što se hrane tiče, dominira pirinač u svim oblicima. Kada poručite piletinu, budite sigurni da ćete dobiti pileća leđa (ne znam zaista šta rade sa batakom i karabatakom). Jagnjetina je svakako dominantna, svinjetine nema, iako je Azerbejdžan sekularna država.
Slobode ima kao u bilo kojoj evropskoj zemlji, a kuriozitet je da se uskoro otvara i kladionica, koja će biti jedina u ovom delu sveta.
Što se slatkih jela tiče, lokalni specijaliteti su razne vrste baklava, ali ima i ostalih poslastica jer su sve prilagodili ukusima turista koji polako pristižu iz Evrope, Azije i, naravno, Rusije i Turske.
Sve u svemu, u Baku bih se opet vratio jer me uspomene koje nosim prosto vuku da se vratim.
U nastavku pročitajte
