Već smo pisali o merama koje je potrebno sprovesti ukoliko rešite da se bavite voćarstvom i sada na red dolazi još jedna mera a to je đubrenje. Svakako trebalo bi da povedete računa ukoliko imate već formiran voćnjak. Đubrenje voćnih zasada nije jednostavna stvar i zahteva ozbiljan pristup.
U kom periodu starosti voćnjaka se kreće sa đubrenjem?
Pravilo je da od četvrte godine od sadnje pa na dalje, đubriva rasturamo po celoj površini zasada. Od te godine treba prekinuti i gajenje podkultura jer međusobna konkurencija u korišćenju vode i hranljivih materija šteti voćkama.
Đubrenje jabuke
Zasad jabuke. Tokom novembra i decembra treba rasturiti 500 – 800 kg mineralnog đubriva NPK 15:15:15. Za prihranjivanje tokom februara treba primeniti neko od azotnih đubriva KAN -a u količini od 250 – 400 kg/ha amonijum sulfata od 300 – 400 kg/ha ili uree od 170 – 250 kg/ha
Đubrenje koštičavih voćnih vrsta
Koštičavo voće ( šljiva, breskva, kajsija, nektarina ). U jesen đubriti sa 350 – 600 kg/ha NPK 15:15:15 a krajem februara i početkom marta đubritim KAN-om 150 – 200 kg/ha ili ureom 90-150 kg/ha.
Breskva, kajsija i trešnja zahtevaju nešto drugačije količine hraniva, pa se preporučuje prilagođeno đubrenje. Pre svega, primenjuje se NPK 15:15:15 u količini od 450 do 700 kg/ha. Zatim se za prihranjivanje dodaje 150 do 250 kg/ha KAN-a.
Međutim, na alkalnim zemljištima umesto KAN-a trebalo bi koristiti amonijum-sulfat u istim količinama. S druge strane, na blago kiselim zemljištima preporučuje se primena uree. U količini od 100 do 150 kg/ha. Ovakvim izborom đubriva prilagođava se ishrana tipu zemljišta, čime se obezbeđuje ravnomeran rast i bolja rodnost voćaka.
Đubrenje coćnih zasada jagodastog voća
Za đubrenje jagoda: rasturiti 30 – 50 tona dobro zgorelog stajnjaka i 600 – 800 kg/ha jednog od navedenih kompleksnih đubriva. Za malinu i kupinu važi isto.
Đubrenje zasada jezgrastog voća
Za orah, lešnik i badem u godinama rastuće rodnosti preporučuje se primena mineralnih đubriva u odgovarajućim količinama. Najpre bi trebalo rasturiti 300–400 kg/ha jednog od kompleksnih đubriva. Nakon toga, u cilju obezbeđivanja dovoljno azota, dodaje se 100–150 kg/ha KAN-a ili, kao alternativa, 60–90 kg/ha uree. Na ovaj način voćke dobijaju uravnoteženu ishranu, što doprinosi stabilnom rastu i boljem formiranju prinosa.
Za sve voćne vrste, nakon rasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva, obavezno je obaviti plitko oranje na dubini do 12 cm. Na taj način hraniva se unose u zonu korenovog sistema voćaka, gde su najdostupnija biljkama. Ovom merom se ujedno zaoravaju i korovi koji su nikli krajem leta i tokom jeseni, naročito ako je vreme bilo toplo i vlažno.
Možda i najvažnija stvar za kraj odnosi se na zasade voća koji su stari nekoliko godina. Pre nego što se pristupi đubrenju, uvek se preporučuje analiza zemljišta. Samo na taj način može se steći prava slika o stanju u voćnjaku i utvrditi koje hranljive materije nedostaju. Nakon toga đubrenje se obavlja ciljano, dodavanjem upravo onih elemenata koji su neophodni za dalji razvoj i napredak voćnjaka.
