I SA MALO PARA MOŽETE DA PODIGNETE PLASTENIK
Postavljanje plastenika se najčešće radi usled proizvodnje povrća i cveća, mada se i neke voćne vrste uspešno gaje u zatvorenom prostoru, kao što je jagoda recimo. Inače, proizvodnja pod folijom, kako se često u narodu zove ovakav vid proizvodnje, je odlična investicija za one koji imaju manje površine za obradu a voleli bi da se bave nekom poljoprivrednom delatnošću.
OD IDEJE DO REALIZACIJE
Ideja za podizanje plastenika, nastaje najčešće kada se vidi da onaj koji proizvodi na takav način godinama dobro zarađuje i ostaje mu za ulaganje u još jedan.
Ako imate veće površine i tu govrimo o hektarima, red veličine, ne o arima, koliko je obično kod manjih proizvođača, onda su i ulaganja veća a kao trajnije rešenje je podizanje staklenika koji je daleko kvalitetniji pojekat i njegov rok trajanja uz redovno održavanje može da potraje i više decenija. Imajte u vidu da je ulaganje u ovakav vid proizvodnje korisna investicija, jer jedan plastenik, u većini slučajeva već u prvoj sezoni isplati sva ulaganja a ostane dovoljno da bi se uložilo u podizanje još jednog.
IZBOR LOKACIJE I INVESTICIJE
U ovom tekstu će fokus biti na malim troškovima i ekonomičnosti, pa će se za sada velike investicije i ozbiljna ulaganja ostaviti po strani. Bez obzira koliki vam je budžet, danas postoji mogućnost da se postavljanje plastenika obavi po sistemu „ ključ u ruke. ” To rade firme koje se time bave i neka opšta cena za plastenik površine oko 300 kvadrata je oko 4.500 €. Ali možete da to isto uradite i sa daleko manje para.
Pre podizanja bilo kakvog objekta osnovno je da se uradi analiza zemljišta kako bi dobili jasnu sliku o sastavu zemljišta i rasporedu makro i mikro elemenata bez obzira da li se radi o prvoj klasi zemljišta ili ne. Analiza je prvo što treba da uradite i ona će zapravo biti i preporuka za ono što će najbolje uspevati na takvom tipu zemljišta.
Što se lokacije tiče, tu se i nema baš puno izbora jer to diktira konfiguracija terena. Snalažljivost naših poljoprivrednika često ruši sve naučne savete. Plastenici se mogu pronaći kako na ravnim tako i na izuzetno strmim terenima gde se u tunelskom sistemu pod izuzetnim nagibom uspešno gaji povrće bez ikakvih problema. Ovo je teži način zbog otežanog navodnjavanja i đubrenja ali u praksi je još kako moguće naročito kada nema ravnog terena.
Ako imate plac od 10 ari na njemu možete da postavite čak 3 plastenika površine od oko 300 m². Na većoj površini moguće je napraviti i idejni plan sa tačno predviđenim fazama proširivanja proizvodnje i sagledati sve mogućnosti za to u samom startu. Kada je to predviđeno, mnogo je lakše uklapati sve sisteme infrastrukture, njihov položaj i orijentaciju. Da li će se površine u odnosu na prvobitne povećavati, zavisi prvenstveno od finansija i željenih površina, ali u praksi svako ko je podigao plastenik posle izvesnog vremena je tu površinu povećavao.
KONSTRUKCIJA, LOGISTIKA I MIKROKLIMA
Izuzetno je važno da prilikom postavljanja plastenika obezbedite dovod vode pri čemu je najbolje da imate sopstveni izvor, bunar, reku ili potok. Važno je da ne presušuje tokom leta ali i dovod struje kako bi omogućili adekvatno navodnjavanje i napajanje pumpi. Mada postoje pumpe koje rade i na gorivo.
Na površini na kojoj se podiže plastenik treba predvideti putnu mrežu oko njega, sa prljavim putevima ulaska sirovina i čistim putevima izlaska gotovog proizvoda. Ovo je posebno bitno ako se uvode odgovarajući standardi i ako se želi poštovati procedura proizvodnje zdravstveno ispravne hrane. Putevi moraju biti planirani tako da se plasteniku lako može prići sa svih strana.
Takođe treba voditi računa i o dominantnim vetrovima . Za zaštitu od jakih vetrova, snežnih smetova i sl., treba predvideti mesto podizanja vetrozaštitnih pojaseva. Za plastenike kao porodični biznis, gde bi svi članovi porodice radili bez radnika sa strane, optimalna površina je do 4.000 m2. Površina koja omogućava samostalni nastup na stranom tržištu, uz zadovoljavajući kvalitet, kvantitet i kontinuitet je najmanje 40.000 m2. Infrastruktura za površinu od 5 ha je ista kao i za 1 ha, tako da su troškovi izgradnje po kvadratnom metru korisne površine znatno manji kod većih objekata.
OD HOBIJA DO USPEHA
U našoj zemlji ima veliki broj hobista i penzionera koji u želji da popune svoje slobodno vreme ili žele da sami sebi proizvode ispravno povrće. Tada, počinju sa izgradnjom manjih plastenika. Međutim, često se dešava da nastaju viškovi proizvoda koji se kasnije mogu ponuditi na tržištu. Iako često dođe novac koji spretniji iskoriste da ulože u proširenje proizvodnje ima onih koji bi radije da proizvedu samo za sebe.
KAKO UŠTEDETI?
Ovo je možda i najteže pitanje na koje postoji veoma jednostavan odgovor. Osnovnu opremu za plastenik od 300 kvadrata čine: folija, metalna konstrukcija i sistem za navodnjavanje bez koga nema dobre proizvodnje. Pomoću navodnjavanja možete da ubacujete i prihranu, a ukoliko želite da se bavite rasadničkom proizvodnjom ili pak da imate sveže povrće tokom cele godine, potrebno je da se obezbedi i sistem za grejanje. Ali ovo u Srbiji skoro da niko ne radi jer se ne isplati. Imao sam prilike da vidim improvizovane peći koje proizvođači sami naprave kojima greju plastenike.
Foliju možete da kupite odvojeno, metalne cevi i konstrukciju možete takođe uz pomoć prijatelja da uradite zajednički. Plastične cevi za navodnjavanje možete da nabavite sami i za to vam je najejdnostavnije ono crno krto crevo koje ujedno ima i dugi vek trajanja. Kada sve to pripremite, organizujete mobu sa komšijama i rođacima da pomognu. Ako se lepo organizujete, plastenik se može postaviti za jedan dan. Jedan ili dvojica će kopati rupe za postavljanje konstrukcije, drugi će pridržavati, treći će odmotavati foliju i prebacivati preko a četvrti će sve lepo pričvršćivati.
Ukoliko ste umešni, metalnu konstrukciju možete da varite i sami a siguran sam da u komšiluku imate nekoga ko bi vam to sve uradio na drugarskoj osnovi. Tako da u odnosu na profesionalni plastenik koji mogu da postave firme koje se time bave, ukoliko se odlučite da sve to uradite sami, sigurno možete da uštedite i više od 50% što nije malo.
ŠTA SE NAJČEŠĆE GAJI U PLASTENICIMA?
Plastenička proizvodnja je uglavnom vezana za povrtarstvo i cvećartsvo. Od povrća najčešće se gaje: salata, paradajz, krastavac, kornišoni, paprika, spanać, blitva, rotkvice, mladi luk, tikvice i plavi patlidžan. Ima i proizvođača koji gaje boraniju pa čak i kukurz šećerac. Ovo sa šećercom je posebno atraktivno jer se omogućava rana proizvodnja da ponudite šećerac onda kada ga nema.
Što se voća tiče, najčešće se gaje jagode. A može da se proizvodi začinsko i lekovito bilje.
ŠTA POSLE?
I kada sve bude postavljeno i na svom mestu, zaliveno i počašćeno najčešće nekim prasencetom koje se okretalo na žaru, ostaje samo da se krene u proces proizvodnje. Najbolji savet je, da se bavite onom proizvodnjom koja će vam doneti zaradu. I to je najvažnija stvar. Odabir zavisi od tržišta. Da li će biti cveće ili povrće ili jagode ili neko lekovito ili začinsko bilje, izbor je na vama jer vi najbolje znate šta u tom trenutku ima najbolju tražnju. Neka vam je sa srećom.
Ako hoćete da odete korak napred, tada u vašem plasteniku možete da instalirate i kompjuterski sistem kojim će da upravlja veštačka inteligencija
