Nastavljam sa starim sortama kruške. Stara kruška gnjilac jedna je od onih sorti koje polako nestaju iz naših voćnjaka, iako su nekada bile cenjene zbog otpornosti, krupnih plodova i mogućnosti prerade. Danas se o njoj ređe govori, a upravo zato vredi sačuvati priču o ovoj staroj sorti.
Stara kruška gnjilac,sorta iz starih voćnjaka
Gnjilac pripada starim sortama kruške koje su se održavale prvenstveno zahvaljujući tome što su dobro odgovarale uslovima u kojima su ljudi živeli i proizvodili hranu. Takve kruške nisu nastajale zbog savršenog izgleda ploda, već zbog korisnosti.
Gnjilac se danas može naći u nekim selima, gde slobodno raste u dvorištu. Može biti zanimljiva upravo onima koji žele da u svom voćnjaku sačuvaju tradicionalne sorte. Za razliku od mnogih savremenih sorti, kod starih krušaka često je važnije poreklo sadnice i prilagođenost lokalnim uslovima nego atraktivan izgled ploda.
Stare sorte mahom uspevaju bez prskanja hemisjkim sredstvima jer su otporne na mnoge bolesti. Štetočine i ako ih napadnu, ove sorte uvek daju dovoljno plodova koji neće biti “crvljivi.” Uostalom, šta i ako budu, zar ne!?
Kakav je plod gnjilca?
Plodovi ove kruške mogu se razlikovati u zavisnosti od lokalnog tipa i uslova gajenja. Zbog toga kod starih sorti ne očekujte potpuno ujednačene plodove kao kod savremenih komercijalnih zasada.
Gnjilac se, međutim, posebno vezuje za upotrebu u domaćinstvu. Osim za jelo, stare kruške često su imale mnogo širu namenu. Koristile su se za sušenje, kuvanje, pravljenje kompota, pekmeza i drugih proizvoda.
U nekim područjima ga zovu i zimska kruška. Gnjilac nikada ne sazri na grani. Obilno rađa, i bere se od karaja septembra do sredine oktobra. Plodovi postepeno sazrevaju u trapu ili podrumu. Ukus je blago opor, kislekast ali ima posebnu slatkoću, što ga izdavaja od drugih krušaka, jer se može jesti cele zime. Zreli plodovi, imaju žutu boju.
Kako se gaji gnjilac?
Ako želite da sačuvate ovu sortu, važno je da nabavite pouzdan sadni materijal. Kod starih sorti naziv može da se razlikuje od kraja do kraja, a isti naziv ponekad označava različite lokalne tipove. To je i najteži deo, jer rasadnici više nemaju u ponudi stare sorte. Najbolje je da se raspiatte u selu, kod starijih ljudi koji će vam pomoći a neretko i nakalemiti željenu sortu.Ovo važi i za jabuku jednako kao i za krušku.
Za sadnju treba izabrati sunčano mesto sa zemljištem koje nema problem sa zadržavanjem vode. Mlada sadnica mora imati dovoljno prostora za razvoj korena i krošnje.
Posle sadnje važno je obezbediti zalivanje dok se biljka ne ukoreni. Takođe, krušku treba redovno pregledati zbog eventualnih bolesti i štetočina, posebno tokom proleća i leta.
Zašto vredi sačuvati stare sorte?
Stare sorte krušaka predstavljaju deo poljoprivrednog nasleđa. One su se decenijama, a nekada i vekovima, prenosile kalemljenjem sa jednog stabla na drugo.
Zato je šteta kada staro stablo nestane, a niko ne sačuva kalem-grančicu.
Ako u dvorištu ili starom voćnjaku imate gnjilac, nemojte ga uklanjati samo zato što plod nije isti kao kod savremenih sorti. Dobro stablo može biti vredan izvor materijala za kalemljenje i čuvanje sorte.
Za gnjilac se može ispričati jedna zanimljiva priča. Možda njegovo ime uopšte nije bilo pogrdno. Stare kruške često nisu bile najbolje kada se uberu tvrde, već tek kada omekšaju i „ugnjile“ taman koliko treba. Zato je moguće da je ime Gnjilac nastalo upravo iz načina na koji se nekada čekalo da kruška sazri ali ne na grani, već u kući. Naši stari nisu gledali samo kako plod izgleda, već su znali kada je pravo vreme da ga pojedu.
Imate staru krušku? Sačuvajte je pre nego što bude kasno
Najbolji način da se ova stara kruška sačuva jeste da se prepoznata i zdrava stabla umnože kalemljenjem. Ako imate staro stablo za koje porodica zna da je tu decenijama, fotografišite plod, stablo i listove, zabeležite gde se nalazi i pokušajte da sačuvate sadni materijal uz pomoć iskusnog kalemara.
U priča o julskoj lepotici
