Idilična je slika, ovčica koje brste travicu na beskrajnim i mirisnim pašnjacima. Međutim, ima situacija kada pastir ne primećuje da nešto nije u redu.
Na prvi pogled deluje bezazleno. Ovca stoji po strani, ne prilazi jaslama, ne reaguje na koncentrat kao juče. Međutim, ovce koje gube apetit gotovo nikada to ne čine bez razloga. Smanjen unos hrane je jedan od prvih i najvažnijih signala da se u organizmu ili u okruženju dešava poremećaj koji zahteva pažnju.
Apetit kod ovaca je pouzdan pokazatelj zdravlja. Kada on oslabi, vinovnik može biti od banalnog do ozbiljnog, ali se svaka promena mora posmatrati sistematično i bez odlaganja.
Zdravstveni problemi kao prvi uzrok
Najčešći razlog zašto se javljaju ovce koje gube apetit jeste prisustvo bolesti. Povišena telesna temperatura, respiratorne infekcije, upale vimena ili digestivni poremećaji gotovo uvek dovode do smanjenog unosa hrane. Organizam tada energiju preusmerava na borbu protiv infekcije, a varenje postaje sporedna funkcija.
Paraziti su poseban problem, naročito u ekstenzivnim sistemima. Unutrašnji paraziti oštećuju sluzokožu digestivnog trakta, izazivaju anemiju i slabost. Takve ovce deluju tromo, mršave i polako se izdvajaju iz stada. Gubitak apetita tada nije uzrok, već posledica već narušenog zdravstvenog stanja.
Kod jagnjadi, nagli pad apetita može ukazivati na enterotoksemiju ili kokcidiozu. U tim situacijama reakcija mora biti brza, jer posledice mogu biti ozbiljne.
Problemi u ishrani i kvalitet hrane
Ovce su osetljive na kvalitet kabaste hrane. Buđavo seno, silaža lošeg kvaliteta ili koncentrat sa promenjenim mirisom dovode do odbijanja obroka. Ovce koje gube apetit često zapravo reaguju na neispravnu ili nutritivno siromašnu hranu.
Nedostatak minerala, naročito soli i mikroelemenata, takođe utiče na smanjen unos hrane. Disbalans u obroku može izazvati poremećaj mikroflore buraga, što dovodi do nadimanja, nelagodnosti i odbijanja hrane. Kada burag ne funkcioniše pravilno, apetit je prvi koji strada.
Nagla promena obroka bez perioda prilagođavanja dodatno opterećuje digestivni sistem. Ovce traže stabilnost. Svaka iznenadna promena strukture hrane može izazvati stres i smanjen unos.
Stres i uslovi držanja
Stres je neprijatelj i kod životinja. Promena smeštaja, transport, nagle temperaturne oscilacije ili prenatrpanost u objektu utiču na ponašanje stada. Ovce koje gube apetit često su pod uticajem spoljašnjih faktora koji nisu odmah vidljivi.
Loša ventilacija i visoka vlažnost vazduha dodatno pogoršavaju stanje. U takvim uslovima dolazi do pada imuniteta i pojave respiratornih problema, što se direktno odražava na smanjen unos hrane.
Dominacija unutar stada takođe ima značaj. Slabije jedinke se povlače i ostaju bez pristupa jaslama, što dugoročno vodi do mršavljenja i zdravstvenih komplikacija.
Reproduktivni period i fiziološke promene
U kasnoj gravidnosti i neposredno nakon jagnjenja dolazi do velikih metaboličkih opterećenja. Ako obrok nije pravilno izbalansiran, može doći do metaboličkih poremećaja poput ketoze. U tim slučajevima ovce koje gube apetit pokazuju i opštu slabost, nesiguran hod i pad kondicije.
Hormonalne promene utiču na ponašanje, ali trajni gubitak apetita nikada nije normalna pojava. On je signal da je organizam preopterećen ili da postoji skriveni problem koji zahteva intervenciju.
Apetit je ogledalo zdravlja stada. Kada se promeni, to je poruka koja ne sme da se ignoriše. Pravovremeno prepoznavanje uzroka znači očuvanje kondicije, proizvodnje i ekonomike farme. Ovce ne govore, ali kroz ponašanje vrlo jasno pokazuju kada nešto nije u redu.
U nastavku možete da pročitate i ovo
