Lubenica je gotovo sinonim za leto. Kada temperature pređu 35 stepeni, mnogi bez razmišljanja posegnu za velikim, slatkim i sočnim, crvenim kriškama uvereni da tako „čiste organizam“. Ta rečenica ponavlja se decenijama. Ali, da li je zaista tačna ili je samo jedan od najupornijih mitova o ishrani?

Istina je mnogo zanimljivija. Lubenica jeste jedna od najzdravijih letnjih namirnica, ali ne zato što iz tela izvlači toksine. Evo šta se zaista dešava kada pojedemo lubenicu.

Da li lubenica zaista čisti organizam?

Kratak odgovor je – ne!

Naše telo već ima izuzetno efikasan sistem za uklanjanje štetnih materija. Jetra razgrađuje toksine, bubrezi ih izbacuju putem mokraće, dok creva i koža takođe imaju važnu ulogu. Nijedna namirnica, pa ni lubenica, ne može da preuzme njihov posao niti da ih „ispere“.

Ono što lubenica zaista radi jeste da organizmu obezbeđuje veliku količinu vode. Njen sastav čini, više od 90 odsto vode, što doprinosi hidrataciji, naročito tokom vrelih letnjih dana kada znojenjem gubimo mnogo tečnosti.

Drugim rečima, osećaj lakoće koji mnogi primete nakon što pojedu lubenicu ne dolazi zbog „detoksikacije“, već zato što su organizmu vratili vodu koja mu je bila potrebna.

Zašto se posle lubenice osećamo bolje?

Kada ste dehidrirani, čak i blago, možete osećati umor, glavobolju i pad koncentracije. Lubenica pomaže da se izgubljena tečnost nadoknadi, pa se mnogi vrlo brzo osećaju svežije.

Osim toga, bogata je vitaminom C, vitaminom A i likopenom koji je snažan antioksidans koji lubenici daje prepoznatljivu crvenu boju. Antioksidansi pomažu organizmu da se izbori sa oksidativnim stresom, ali to nije isto što i „čišćenje organizma“.

Upravo tu nastaje zabuna. Ljudi često mešaju korisno dejstvo antioksidanasa sa detoksikacijom, iako se radi o dva potpuno različita procesa.

Greška koju mnogi prave kada jedu lubenicu

Jedna od najčešćih grešaka jeste da se lubenica pretvori u glavni obrok.

Na prvi pogled deluje logično – lagana je, osvežava i brzo zasiti. Međutim, taj osećaj sitosti traje kratko jer lubenica sadrži malo proteina i masti. Zbog toga se glad često vraća već posle sat ili dva, pa mnogi kasnije pojedu mnogo više hrane nego što su planirali.

Ako želite da vas obrok duže drži sitim, lubenicu je bolje kombinovati sa namirnicama koje sadrže proteine, poput grčkog jogurta ili mladog sira, ili je jesti kao osvežavajuću užinu između obroka.

Da li dijabetičari smeju da jedu lubenicu?

Ovo je pitanje koje izaziva večite sukobe i dileme. Često se može čuti da je lubenica „zabranjeno voće“ za osobe sa dijabetesom, ali ni to nije sasvim tačno.

Iako sadrži prirodne šećere, presudna je količina koja se pojede. Umerena porcija može biti deo uravnotežene ishrane, ali je važno voditi računa o ukupnom unosu ugljenih hidrata i pridržavati se saveta lekara ili nutricioniste.

Najveći problem nije jedna kriška lubenice, već navika da se u jednom sedenju pojede količina do prejedanja.

Kada je najbolje jesti lubenicu?

Najviše će vam prijati kao užina ili desert nakon laganog obroka. Tokom velikih vrućina može pomoći da lakše podnesete visoke temperature, ali ne treba zaboraviti da nije zamena za vodu.

Ako ste ceo dan na suncu, čaša vode i nekoliko kriški lubenice mnogo su bolja kombinacija nego sama lubenica.

Mali trik koji pravi veliku razliku

Mnogi lubenicu drže u frižideru dok ne postane gotovo ledena. Međutim, veoma hladna lubenica može kod osetljivih osoba izazvati nelagodnost u želucu.

Mnogo bolji izbor je da bude prijatno rashlađena, ali ne ledena. Tako će zadržati osvežavajući efekat, a organizam će je lakše podneti.

Na kraju, možda je vreme da zaboravimo priču da lubenica „čisti organizam“. Ona ne obavlja posao jetre i bubrega, ali zato odlično hidrira, donosi vredne vitamine i antioksidanse i predstavlja jedan od najukusnijih načina da se lakše izborimo sa letnjim vrućinama. A to je sasvim dovoljno da joj svake sezone damo počasno mesto na trpezi.

Ukolikl želite da saznate više o ubenici, pročitajte i ovo

NEMOJTE VIŠE GREŠITI – EVO KOJU LUBENICU TREBA DA BIRATE!