Zalivanje cveća deluje kao najjednostavniji posao u kući ili bašti, ali upravo tu mnogi naprave najveću grešku. Višak vode u saksiji može da napravi više štete nego suša. Kada je zemlja stalno natopljena, koren ostaje bez kiseonika, počinje da slabi, a zatim i da truli. Na prvi pogled biljka izgleda kao da joj treba još vode, pa vlasnici često naprave upravo ono što pogoršava problem. Ovo posebno važi za neiskusne, koji ne poznaju dobro fiziologiju biljaka, pa često misle da je zalivanje jedino, što biljkama treba. Međutim, istina je sasvim drugačija.
Pravilno zalivanje cveća znači da biljci damo vodu onda kada joj je zaista potrebna, u meri koja odgovara vrsti biljke i uslovima u kojima raste. To je mala veština koja se brzo nauči, ali pravi veliku razliku između biljke koja jedva preživljava i one koja buja. Osnovno je pravilo da postoje dve grube podele ako pričamo o zalivanju. Biljke koje traže puno i često zalivanje i one koje traže malo.
Zašto dolazi do truljenja korena
Truljenje korena je jedan od najčešćih razloga zbog kojih sobne biljke propadaju. Problem nastaje kada voda predugo ostaje u zemlji i oko korena. Umesto da zemljište bude rastresito i prozračno, ono postaje teško i zbijeno.
Koje cveće je najbolje za dvorišta https://zelenanit.rs/cvece-za-dvoriste/
U takvim uslovima koren ne može da diše. Mikroorganizmi koji vole vlagu počinju da se razvijaju i postepeno razgrađuju korenov sistem. Biljka tada prestaje da upija vodu i hranljive materije, listovi žute, a stabljika postaje mekana.
Paradoks je u tome što mnogi tada pomisle da biljka pati od žeđi. Pa je zaliju još jednom. I tako počinje začarani krug iz kojeg se biljka retko oporavi.
Kako prepoznati da je vreme za zalivanje cveća
Najjednostavniji način da znate kada je pravo vreme za zalivanje cveća jeste da proverite vlagu u zemlji. Gornji sloj zemlje treba da bude blago suv pre nego što dodate novu vodu.
Dovoljno je da prstom proverite zemlju na dubini od nekoliko centimetara. Ako je i dalje vlažna, biljka ima dovoljno vode. Ako je suva i rastresita, vreme je za zalivanje.
Iskusni ljubitelji cveća često podignu saksiju i procene težinu. Suva saksija je primetno lakša od one u kojoj je zemlja natopljena. Posle nekoliko nedelja prakse razlika se prepoznaje gotovo instinktivno.
Koliko vode je zaista potrebno biljci
Pravilno zalivanje cveća ne znači svakodnevno dodavanje male količine vode. Mnogo je bolje biljku zaliti temeljno, a zatim sačekati da zemlja počne da se suši.
Kada zalivate, voda treba ravnomerno da prođe kroz celu saksiju i da se pojavi u tacni ispod nje. To je znak da je zemlja potpuno natopljena. Posle desetak minuta višak vode iz tacne treba prosuti kako koren ne bi stajao u vodi.
Ako vam ruže ne cvetaju, proverite da niste preterali u zalivanju https://zelenanit.rs/ruze-koje-ne-cvetaju/
Na taj način koren dobija vlagu, ali i dovoljno vazduha između dva zalivanja. Upravo ta ravnoteža sprečava truljenje.
Važnost dobre drenaže u saksiji
Bez dobre drenaže ni najpažljivije zalivanje cveća neće dati dobre rezultate. Saksija mora da ima otvor na dnu kroz koji višak vode može da izađe.
Na dno saksije korisno je staviti sloj šljunka, ekspandirane gline ili krupnog peska. Taj sloj omogućava da voda ne ostaje direktno oko korena, već da se slobodno odvodi.
Takođe je važno da zemlja bude kvalitetna i rastresita. Supstrati za sobno cveće obično već sadrže materijale koji poboljšavaju protok vazduha i vode.
Razlike između biljaka koje vole i ne vole vlagu
Ne traže sve biljke isti režim zalivanja. Neke vrste, poput paprati ili tropskih biljaka, vole stalno blago vlažnu zemlju. Druge, kao što su sukulenti i kaktusi, mnogo bolje podnose sušu nego višak vode.
Zato je korisno znati osnovne potrebe biljke koju gajite. Kada se prilagodi režim zalivanja, biljka će razviti snažan koren i zdrave listove.
U nastavku o cveću, pročitajte i ovo
