Postoji trenutak kada nešto što smo uzimali zdravo za gotovo počne da menja boju, miris i cenu. Voda je na Balkanu upravo u toj fazi. Ne bučno, ne preko noći, već tiho, kao magla koja se spušta niz doline. Ko gleda samo u nebo, misli da je problem suša. Ko gleda malo dublje, vidi da je u pitanju mnogo veća igra.
Strategija i prirodni resursi
Balkan je decenijama važio za prostor bogat vodom. Reke, podzemni rezervoari, planinski izvori. Sve je delovalo neiscrpno. Međutim, klima koja se promenila i koja nastavlja da se menja i dalje, jer je to neprekidan proces dovela je do ozbiljnih problema. Voda polako postaje resurs i strateško pitanje.
Danas se voda na Balkanu spominje šapatom u stručnim krugovima, a glasno u zatvorenim salama gde se potpisuju ugovori. Nije voda nestala, ali je promenila status. Od prirodnog dobra polako postaje strateški resurs.
U toj transformaciji ima samo interesa. Stranih, domaćih, javnih i privatnih, često zamršenih do te mere da se više ne zna ko je vlasnik cevi, a ko same vode koja kroz nju prolazi.
Klimatske promene kao izgovor i ubrzivač
Klimatske promene su realnost, ali su istovremeno i savršeno opravdanje. Svaka suša, svaka poplava, svaki presušeni izvor dodatno gura narativ da voda mora biti strogo kontrolisana. Kontrola, međutim, retko ostaje u rukama zajednice. Na Balkanu se sve češće vidi obrazac u kojem se prirodni tokovi „uređuju“, a zapravo preusmeravaju. Međutim, ne u korist ljudi koji tu žive, već tržišta koje tek dolazi.
Voda na Balkanu prestaje da bude pitanje ekologije, a postaje pitanje geopolitike.
Reke koje više nisu samo reke
Reke su danas su potencijal. Energetski, finansijski, politički. Male hidroelektrane, zahvati na izvorištima, koncesije koje se produžavaju bez velike javne buke, sve to menja pejzaž brže nego što se menja svest ljudi.
Problem nije u razvoju, već u brzini i netransparentnosti. Odluke se donose tajno a doći će vreme da će najbogatiji biti onaj koji u svom dvorištu ima izvor vode ili bunar. Pod sulovom da i ti izvori ne presuše.
Kada prirodno bogatstvo dobije cenu
Onog trenutka kada voda dobije punu tržišnu cenu, menja se i odnos prema njoj. Čuvanje prestaje da bude moralna obaveza, a postaje ekonomska kalkulacija. Balkan, sa svojim geografskim položajem i relativnim bogatstvom vodnih resursa, ulazi u zonu povećanog interesovanja.
Ko to ne vidi, gleda u prošlost. Ko vidi, zna da se oko VODA NA BALKANU već crtaju nove mape moći, samo još nisu okačene na zid.
I možda je baš u tome najveća drama – ne u tome što vode neće biti, već u pitanju ko će je kontrolisati kada shvatimo koliko zapravo vredi.
Evo da ostanemo u lošim vestima još malo
