Setva suncokreta godinama je važila za jedan od sigurnijih izbora ratara u Srbiji. Stabilna otkupna cena, dobra potražnja i relativno siguran plasman činili su ovu uljaricu kulturom koja je često donosila mirniji san proizvođačima nego mnoge druge ratarske kulture. Međutim, poslednjih sezona situacija se značajno promenila. Sve više poljoprivrednika smanjuje površine pod suncokretom ili potpuno odustaje od njegove proizvodnje. Razloga za ovakav korak ima dovoljno, pa od same pomisli na sucokret i sve muke oko otkupa, u startu vas zaboli glava. Iako je ovo glavna sirovina za proizvodnju ulja, izgleda da ćemo se preorjentisati na mast, premda je kriza i u svinjogojstvu odavno prisutna.
Setva suncokreta pod pritiskom visokih troškova proizvodnje
Najveći problem sa kojim se proizvođači suočavaju jeste nagli rast troškova proizvodnje. Cena semena hibrida suncokreta poslednjih godina beleži konstantan rast, dok su mineralna đubriva i sredstva za zaštitu bilja dostigla nivoe koji ozbiljno opterećuju ekonomiku proizvodnje.
Kada se saberu troškovi semena, obrade zemljišta, goriva, hemijske zaštite i zakupa zemlje, ulaganja po hektaru često prelaze i 1.000 evra. U takvim okolnostima proizvođači očekuju stabilan prinos i sigurnu cenu kako bi ostvarili makar minimalnu zaradu. Problem nastaje kada tržište ne prati rast troškova.
Mnogi ratari danas otvoreno kažu da je setva suncokreta postala rizična investicija, posebno u godinama sa sušom i ekstremnim temperaturama koje direktno utiču na formiranje prinosa.
Cena suncokreta više ne prati očekivanja proizvođača
Pre samo nekoliko godina suncokret je donosio veoma solidnu zaradu zahvaljujući visokim cenama na svetskom tržištu biljnih ulja. Ratari su tada širili površine jer je delovalo da ova kultura ima sigurnu budućnost.
Danas je situacija potpuno drugačija. Otkupna cena suncokreta često oscilira, dok proizvođači tvrde da kalkulacije više nisu održive. U godinama kada prinos podbaci zbog vremenskih uslova, čak ni korektna cena ne može da pokrije ukupne troškove proizvodnje.
Dodatni problem predstavlja činjenica da ratari veoma teško mogu unapred da planiraju ekonomiku proizvodnje. Troškovi setve poznati su odmah, ali cena suncokreta ostaje neizvesna sve do žetve. Upravo ta nepredvidivost tera mnoge proizvođače da biraju kulture kod kojih imaju veću sigurnost ili manji nivo ulaganja. Gotovo nikada niti jedna uljara nije garantovala otkupnu cenu.
Klimatske promene menjaju računicu u proizvodnji
Setva suncokreta danas se više ne može posmatrati odvojeno od klimatskih promena. Visoke temperature tokom leta, dugotrajni periodi bez padavina i sve češći toplotni talasi direktno utiču na oplodnju i nalivanje zrna.
U pojedinim delovima Vojvodine proizvođači su prethodnih godina beležili ozbiljne podbačaje prinosa upravo zbog nedostatka vlage u ključnim fazama razvoja biljke. Problem dodatno komplikuje činjenica da veliki broj parcela nema sistem za navodnjavanje.
Ratari ističu da je nekada suncokret bio kultura koja je relativno dobro podnosila sušu, ali poslednjih godina ekstremni vremenski uslovi menjaju tu sliku. Kada prinos sa očekivanih tri ili četiri tone padne na dve tone po hektaru, kompletna računica odlazi u minus.
Proizvođači traže sigurnije kulture
Zbog svega toga deo poljoprivrednika okreće se drugim kulturama. Neki povećavaju površine pod pšenicom jer zahteva manja ulaganja, dok drugi traže alternativu u soji ili industrijskom bilju koje ima sigurniji ugovoreni otkup.
Poseban problem predstavlja i finansijska iscrpljenost gazdinstava. Posle nekoliko teških sezona mnogi proizvođači više nemaju prostora za rizik. Setva suncokreta zahteva ozbiljna ulaganja unapred, a bankarski krediti i skupi repromaterijal dodatno opterećuju proizvodnju.
U takvim okolnostima ratari sve češće donose odluku da smanje površine pod suncokretom i pokušaju da sačuvaju likvidnost gazdinstva.
