U aktuelnim zimskim uslovima, sa niskim temperaturama i stabilnim snežnim pokrivačem, pšenica pod snegom nalazi se u znatno povoljnijem položaju nego usevi izloženi golom mrazu. Sneg u ovom periodu ne predstavlja prepreku, već važan agrotehnički faktor koji direktno utiče na prezimljavanje ozimih strnina. I ovo znaju gotovo svi ratari i nije ništa novo. Međutim, hajde da napravimo osvrt na trenutnu situaciju.

SNEG KAO IZOLACIONI SLOJ

U praksi se pokazuje da pšenica najbolje podnosi niske temperature kada je zaštićena slojem snega. Snežni pokrivač smanjuje rizik od izmrzavanja i ublažava nagle temperaturne padove, koji su u kontinentalnim uslovima najčešći uzrok zimskih oštećenja.

U aktuelnoj sezoni, gde se temperature spuštaju ispod proseka, upravo je pšenica pod snegom najmanje izložena stresu.

ZIMSKA VLAGA KAO REZERVA ZA PROLEĆE

Topljenje snega obezbeđuje postepeno i ravnomerno vlaženje zemljišta, što je ključno za nastavak vegetacije u ranoj prolećnoj fazi. Ova zimska akumulacija vlage često ima presudan uticaj na bokorenje i formiranje prinosa, naročito u godinama sa suvim martom i aprilom.

Sa tog aspekta, snežni pokrivač predstavlja prirodnu rezervu vode koju nijedna kasnija mera ne može u potpunosti da nadoknadi.

STRUČNA OCENA TRENUTNE SITUACIJE

Ukoliko je pšenica ušla u zimu dobro razvijena i pravilno ukorenjena, aktuelni vremenski uslovi mogu se oceniti kao povoljni. Rizici postoje jedino u slučaju dugotrajnog zadržavanja vlažnog i zbijenog snega, ali u ovom trenutku koristi jasno nadmašuju potencijalne probleme.

ŠTA OVO ZNAČI ZA PROIZVOĐAČE

Za proizvođače to znači da nema razloga za zabrinutost, ali ima osnova za umeren optimizam. Pšenica pod snegom trenutno ima dobru startnu poziciju za nastavak vegetacije, a konačan efekat zavisiće od prolećnih uslova i pravovremene prihrane.

Zima još traje, ali priroda, barem zasad, radi u korist useva. Konačno, jer smo nekoliko zima imali bez snega.

Obratite pažnju tokom proleća na korove. Imamo rešenje