Bez obzira da li gajite povrće u zaštićenom prostoru (plastenik ili stakleknik) ili na otvorenom, sa prvim snižavanjem temperature, neminovnost je da će stići i rani jesenji mrazevi. Povrće u bašti i prvi mraz mogu biti ozbiljan problem ako hladnoću dočekate nespremni. Paradajz, paprika, tikvice, krastavac i druge toploljubive biljke mogu za samo jednu hladnu noć pretrpeti velika oštećenja, pa je sada pravi trenutak da pripremite zaštitu.
Kada prvi mraz može da napravi štetu?
Najveći problem nisu uvek samo temperature ispod nule. Već i veoma hladne noći mogu usporiti rast i sazrevanje biljaka koje vole toplotu.
Zato nemojte čekati da meteorolozi najave prvi pravi mraz. Ako se očekuje naglo zahlađenje, posebno je važno zaštititi biljke koje još imaju plodove.
Povrće u bašti i prvi mraz ne moraju biti loša kombinacija ako reagujete na vreme.
Pre mraza uberite ono što je spremno
Ako se očekuje jače zahlađenje, nemojte rizikovati sa plodovima koji su već dovoljno razvijeni.
Kod paradajza možete ubrati zdrave zelene plodove i ostaviti ih da postepeno sazrevaju na toplijem mestu. Paprike koje su dostigle odgovarajuću veličinu takođe je bolje ubrati nego dozvoliti da ih mraz ošteti.
Kod tikvica, krastavca i drugih biljaka koje teško podnose hladnoću, procenite šta još ima smisla ostaviti u bašti.
Kako zaštititi biljke tokom hladne noći?
Za manje bašte često je dovoljna jednostavna zaštita. Biljke možete prekriti agrotekstilom, starim čaršavom ili drugom laganom tkaninom.
Materijal treba postaviti pre nego što temperatura značajno padne, a ujutru ga skloniti kada se vazduh zagreje.
Važno je da zaštitni materijal ne bude težak i da ne lomi biljke. Takođe, plastičnu foliju nemojte stavljati direktno preko lišća jer može napraviti više štete nego koristi.
Kod osetljivijih biljaka može pomoći i zaštita prostora oko korena slojem organskog materijala, jer se tako smanjuje naglo hlađenje zemljišta.
Zaštitu postavite predveče, pre nego što temperatura značajno padne. Materijal treba da pokrije biljku i da se spusti dovoljno nisko, ali ne sme nepotrebno da lomi grane i stabljike.
Ako koristite konstrukciju ili lukove, tkanina će biti stabilnija i neće direktno pritiskati biljke.
U plasteniku ili stakleniku, zatvorite sve otvore i ne dozvolite da tokom noći a naročito tokom svanuća kada je najhaladnije, vazduh uđe unutra.
Ne zalivajte baštu napamet
Pred hladnu noć ne treba automatski natapati zemljište. Ako je zemljište suvo, umereno zalivanje ranije tokom dana može biti korisno, ali voda ne sme da se zadržava oko korena.
Još jedna važna stvar jeste da se listovi ne kvase kasno uveče. Vlažno lišće i hladna noć nisu dobra kombinacija, posebno kada su biljke već oslabljene.
Koje povrće najpre strada?
Toploljubive biljke uglavnom su među najosetljivijima. Zato paradajz, paprika, krastavac, tikvice i patlidžan treba prvi da dobiju zaštitu.
S druge strane, neke kulture koje vole hladnije vreme mogu nastaviti da rastu i kada leto prođe. Spanać, salata, rukola i određene vrste kupusnjača mogu mnogo bolje podneti jesenje uslove.
Zato povrće u bašti i prvi mraz ne znače automatski kraj sezone. Važno je znati šta treba zaštititi, a šta može još da ostane napolju.
Pogledajte prognozu, ali pogledajte i svoju baštu
Mikrolokacija mnogo znači. Bašta u udolini može biti hladnija od bašte na blagoj padini, dok zid kuće može zadržavati deo toplote tokom noći.
Zato nemojte čekati jutro da biste videli šta je mraz uradio.
Ako prognoza najavljuje hladnu noć, pripremite zaštitu unapred, uberite zrele plodove i posebno proverite najosetljivije biljke. Povrće u bašti i prvi mraz mogu zajedno da produže sezonu još nekoliko nedelja, ali samo ako hladnoću dočekate spremni.
Jednostavan savet za danas: pogledajte šta je još ostalo u bašti i napravite plan šta ćete ubrati, a šta zaštititi ako temperatura tokom noći naglo padne.
Savet šta možete da gajite tokom jeseni
