Naizgled zdrav paradajz odjednom ima malu rupu na plodu. Kada ga presečete, unutra se nalazi gusenica koja se hrani mesom ploda. Već posle nekoliko dana takav paradajz počinje da truli i više nije za upotrebu. A kao najgora opcija je kada se veoma brzo napad sovice proširi na skoro ceo zasad.

Ako ste ovo primetili u bašti ili plasteniku, vrlo je verovatno da je u pitanju pamukova sovica na paradajzu, jedna od najopasnijih štetočina tokom leta.

Kako prepoznati napad pamukove sovice

Prvi znak napada je mala rupica na plodu. Oko otvora se često vide tamni izmet gusenice i oštećeno tkivo.

Kada gusenica uđe u paradajz, nastavlja da se hrani u njegovoj unutrašnjosti. Zbog toga plod brzo omekšava, truli i postaje neupotrebljiv.

Jedna gusenica može oštetiti više plodova, pa se šteta veoma brzo povećava.

Zašto je najveći problem upravo leti

Pamukova sovica najaktivnija je tokom toplih letnjih meseci.

Leptiri polažu jaja na cvetove i mlade plodove. Posle nekoliko dana izležu se gusenice koje odmah počinju da se hrane.

Najveće štete nastaju u julu i avgustu, kada su temperature visoke, a razvoj štetočine veoma brz.

Kada treba reagovati

Najveća greška je čekati da se gusenica uvuče u plod. Tada je za zaštitu kasno.

Zato usev treba redovno pregledati. Prvi leptiri mogu se pratiti feromonskim klopkama, a tretman treba obaviti dok su gusenice još veoma mlade i nalaze se na površini biljke.

Kasnije, kada uđu u plod, insekticidi imaju znatno slabiji efekat.

Čime se suzbija pamukova sovica na paradajzu

Za uspešnu zaštitu koriste se insekticidi registrovani za ovu namenu.

Veoma dobre rezultate daju preparati na bazi hlorantraniliprola (Coragen 20 SC), kao i preparati sa aktivnim materijama emamektin-benzoat, spinosad ili drugim registrovanim insekticidima namenjenim suzbijanju gusenica.

Izbor preparata treba prilagoditi fazi razvoja useva i obavezno poštovati karencu navedenu na etiketi.

Da bi se sprečilo stvaranje otpornosti, insekticide različitih grupa treba naizmenično koristiti tokom sezone.

Pamukova sovica ne napada samo paradajz

Iako najveće štete pravi na paradajzu, ova štetočina napada i papriku, kukuruz, pasulj, grašak, duvan i brojne druge gajene biljke.

Zbog toga se često seli sa jedne kulture na drugu, naročito kada u blizini postoji više različitih useva.

Upravo zato zaštitu ne treba odlagati čim se primete prvi simptomi.