I MANDARINE MOGU DA BUDU OPASNE ZA ZDRAVLJE
Iako su korisne i pune vitamina C i preporučuju se za upotrebu u zimskim mesecima, postoje određene situacije u kojima mandarine mogu biti potencijalno opasne za ljudsku ishranu.
Pokvarene mandarine i plesnivost ( buđ )
Voće koje je počelo da truli može razviti različite vrste plesnI-buđi. Plesniva mandarina može izgledati samo delimično oštećena, ali je važno napomenuti da spore plesni mogu prodreti dublje u voće nego što je vidljivo na površini. Plesnivost nasataje kao posledica neadekvatne proizvodnje mandarin, kada izostane odgovarajuća hemijska zaštita koja sprečava pojavu bolesti.
Najčešće bolesti mandarina koje mogu biti toksične
Bolesti na mandarinama se javljaju tokom proizvodnje ( rast i zrenje ) i nakon berbe tj. nakon sazrevanja. Bolesti koje se javljaju na mandarinama posle berbe su: zelena plesan koju izaziva gljiva Penicillium digitatum, plava plesan koju izaziva još jedna gljivica iz roda Penicillium-Penicillium italicum, potom dobro poznata siva trulež koju izazivaju gljivice Botrytis spp, kisela trulež, izaziva je Geotrichum citri-aurantii, alternarijska trulež Alternaria spp. i trulež koju izazivaju gljivice iz iz roda Mucor.
Namerno sam naveo sve ove potencijalne bolesti kako bi mogli da stvorite sliku o tome koliko je proizvodnja voća, a u ovom slučaju mandarina, složena i kompleksna i koliko je potrebno hemije da bi dobili kvalitetne i zdravstveno ispravne plodove. Da bi se sprečila pojava bolesti, potrebno je da se reaguje na vreme odgovarajućim hemijskim sredstvima. Ukoliko se tretman ne obavi na vreme, može doći do pojave nevedenih truleži koje mogu da izazovu trovanje kod čoveka.
Razvoj bolesti nakon berbe
Zaraza sporama gljivica može nastati na mestima gde ima vidljivih ili nevidljivih oštećenja plodova. Sva mehanička oštećenja gde spadaju: nagnječenja usled padanja plodova sa određene visine ili nabijanja prilikom branja, probijanja ili nastanak pukotina su odlična mesta za prodor patogena. Optimalna temperatura za razvoj većine patogena je od 15 do 25 °C. Budući da se ubrani plodovi čuvaju u skladištima gde su temeprature niske, prvi simptomi razvoja bolesti se javljaju tokom prodaje gde vladaju optimalni temperaturni uslovi za razvoj bolesti i pojavljuju se simptomi karakteristični za tip gljive ( patogena ) koja ih izaziva.
Da ne bi došlo do pojave bolesti nakon berbe, obavljaju se prskanja hemijskim sredstvima (fungicidima). Primena hemijskih sredstava nakon berbe dozvoljena je samo na agrumima, uz obaveznu napomenu na deklaraciji, da kora nije za jelo.
Na koji način se možemo otrovati mandarinama?
I sada konačno dolazimo no najvažnijeg dela a to su trovanja koja mogu nastati usled konzumiranja pokvarenih mandarina.
Prvi uslov da nastupi trovanje je ukoliko se koristi kora a za koju se pouzdano zna da je ima ostatke pesticida na sebi. Srećom, to se retko dešava jer se kora mandarine i ne koristi za jelo. Izuzetak mogu da budu deca, najčešće urast od dve do četiri godine, koja su po prirodi radoznala, ispituju svet oko sebe, pa su sklona da sve stavljaju u usta.
Najčešči i gotovo siguran način trovanja, nastaje usled mikotoksina koji su obavezan nusproizvod kod razvoja bolesti po tipu truleži plodova.
Plodovi mandarina ali i drugih agruma, koji imaju vidljive simptome truleži, nisu zdravstveno ispravni za jelo. Gljivice tokom rasta proizvode mikotoksine. Ti toksini nastaju kao posledica borbe sa konkurentnim patogenima. Agresivne gljivice, luče mikotoksine da bi sprečili druge patogene da se razviju i zauzmu prostor potreban za rast. Mikotoksini nastali na takav način, mogu da budu otrovni i opasni za ljudsko zdravlje. Stoga se plodovi sa znakovima truleži ne smeju konzumirati. Trulež plodova, osim što narušava izgled ploda, narušava i njegovu ukus i aromu.
Neke vrste gljivica-plesni proizvode mikotoksine, koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se unesu u organizam. Mikotoksini mogu uzrokovati simptome poput povraćanja, dijareje, glavobolje a u težim slučajevima i oštećenja na jetri i bubrezima. Takođe, konzumiranje plesnivog voća može oslabiti imuni sistem i učiniti organizam podložnijim infekcijama.
Toksične hemikalije iz plastičnih ambalaža
Još jedan način trovanja može da nastupi usled pakovanja u plastičnu ambalažu. Mandarine koje su pakovane u plastične kese ili kutije mogu apsorbovati određene toksične hemikalije iz plastične ambalaže. Na primer, bisfenol A (BPA) je hemikalija koja se koristi u proizvodnji plastike i može se preneti na hranu, uključujući voće, ako dođe do oštećenja ambalaže ili ako se hrana skladišti na visokoj temperaturi.
Iako je rizik od toksičnosti kroz konzumaciju mandarina iz plastične ambalaže relativno nizak, dugotrajna izloženost BPA može biti povezana sa poremećajima u radu endokrinog sistema, povećanim rizikom od raka i oštećenjem nervnog sistema. Zbog toga je uvek savet da koliko je god to moguće, izbegavate plastičnu ambalažu i da umesto nje koristite staklenu. Naučnici koji se bave ovim istraživanjima, došli su do zaključka da na godišnjem nivou pojedemo mikroplastike u kolilčini jedne sim kartice.
