Ovce na paši i povratak slikama iz prošlosti
Nekada je prizor stada na livadi bio svakodnevica. Ovce na paši nisu bile samo deo seoskog pejzaža, već važan izvor hrane, vune i prihoda. Međutim, sve ređe viđamo pastire i zvuke čangrtavih zvonaca na brdima. Moderno stočarstvo se preselilo u zatvorene farme. Ono što se javlja kao poseban problem je to, što se broj stoke smanjuje, farme se gase a pašnjaci ostaju pusti. Istočni delovi Srbije, koji su prepuni prirodnih pašnjaka, danas jedva da imaju po koje stado ovaca koje drže stari i nemoćni.
Zašto su ovce na paši izgubile trku sa vremenom?
Tehnologija i promene načina života
Savremena poljoprivreda traži brzinu i prinos. Ispaša zahteva strpljenje, veliku površinu i stalnu brigu. Mnogi stočari su se okrenuli intenzivnom uzgoju, gde je jagnje brže spremno za tržište nego što bi to bilo pod vedrim nebom i gajeno na tradicionalan način.
Nedostatak radne snage
Još jedan razlog što su ovce na paši sve ređi prizor jeste odlazak mladih iz sela. Pastirstvo traži vreme, ljubav prema poslu i fizičku izdržljivost. Nekoliko godina unazad u sredstvima javnog informisanja pojavljivali su se oglasi za profesionlane pastire kojima se nudila plata čak i do hiljadu evra. Međutim, taj posao je slaba konkurencija gradskim poslovima. Pritom, posao pastira nije lak, zahteva znanja, veštinu, ljubav prema životinjama i pre svega ljubav prema prirodi i spremnost da se živi van mesta stanovanja. Sve su to bili odbijajući razlozi da se na konkurse prijavi ili neodogovrajući kandidat ili niko.
Može li tradicija da nadjača ubrzani ritam današnjice?
Ekološki i turistički potencijal
Iako su vremena drugačija, ovce koje spokojno pasu i dalje ima svoju draž. Pogled na stado koje mirno brsti travu na zelenoj livadi je lepa slika. Pašnjaci nisu samo prostor za ispašu već mesto za ptice, lekovite biljke i divlje životinje koje opstaju zahvaljujući tom načinu uzgoja. To može da dovede do većeg interesovanja turista za autentična ruralna iskustva koje nudi seoski turizam: od šetnje po prirodi pa do degustacije sira i drugih proizvoda napravljenog od mleka ovaca koje su dan proživele na paši.
Potreba za podrškom i inovacijama
Da bi ta slika opstala, stočarima je potrebna jasna podrška. Ne samo u vidu subvencija. Potrebni su praktični saveti, obuke i malo savremenih pomagala. GPS ogrlice i aplikacije za praćenje stada možda zvuče futuristički, ali u praksi mogu da olakšaju posao i učine ga sigurnijim. Ako lokalne samouprave i država, shvate koliko imamo slobodnih pašnjaka sela bi ponovo dobila svoje zasluženo mesto u proizvodnji hrane. Homolje, Lužnička dolina u okolini Babušnice su nekada imali na hiljade ovaca a danas jedva da se izbroji stotinak.
Ubrzani napredak tehnologije, nije preskočio ruralne sredine. Danas imamo pametne njive, mehanizaciju i čitava domaćinstva gde se sve reguliše pomoću veštačke inteligencije i robota https://zelenanit.rs/digitalizacija-sela/
Ovce kao šansa za novi početak
Možda je upravo sada trenutak da se stara praksa prilagodi pravilima savremenog života. Ovce rasute po pašnjacima nisu idličična slika iz prošlosti. To je prilika da spojimo ono što je dobro iz tradicije sa onim što nude nove tehnologije i znanja.
Ispaša nije samo način gajenja. To je pre svega zdravija ishrana, prirodnije meso i mlečni proizvodi. Pašnjaci održavaju ravnotežu u ekosistemu, a sela bi počela polako da se bude i razvijaju.
Ako se ovakav pristup udruži sa inovacijama, boljim organizovanjem pašnjaka, praćenjem zdravlja stada, podrškom lokalnih zajednica i otvaranjem novih tržišta ovčarstvo bi moglo da postane simbol zdravog sela i održivog stočarstva. To nije samo pitanje nostalgije, već i ozbiljna šansa da našim ruralnim krajevima udahnemo novi život, a stočarstvu vratimo lice koje je imalo vekovima unazad.
Ova priča može da ostane samo mrtvo slovo na papiru ukoliko država zaista ne preduzme ključne korake. Ako nam je mlečno govedarstvo na izdisaju usled privatizacije mlekara koje gledaju profit i sve više koriste mleko u prahu za proizvodne procese, hajde da se okrenememo drugim granama stočarstva. Kozarstvu, ovčartsvu i živinarstvu. Možda je kucnuo čas da se Srbija u tom domenu probudi i omasovi u proizvodnji proizvoda sa geografskim poreklom, koji može da bude važan izvor stabilnih i dobrih prihoda.
U nastavku pročitajte i ovo
