Kupovina organske hrane često izaziva pitanje: zašto su organski proizvodi toliko skuplji od konvencionalnih? Odgovor leži u načinu proizvodnje, visokim gubicima i strogim pravilima koja se moraju poštovati. Dugo mi je bilo čudno, jer sam mislio da bi trebalo da budu jeftiniji jer nema upotrebe hemije koja je skupa. Međutim, nisam znao da su gubici u ovakvoj proizvodnji veliki pa se to nadoknađuje visokom cenom.
Prava organska proizvodnja – priroda bez kompromisa
Kod prave organske proizvodnje, bez hemijskih sredstava i sa ručnim radom u plevljenju, okopavanju i uklanjanju bolesnih biljaka, dolazi do velikih gubitaka koji često idu i do 70% roda. Ono malo plodova što preživi prodaje se po višoj ceni kako bi se pokrili troškovi proizvodnje i omogućilo proizvođaču zaradu.
Zašto su troškovi veći?
- Nedostatak pesticida i veštačkih đubriva znači više ručnog rada.
- Prirodni preparati su skuplji od sintetičkih.
- Gubici u rodu povećavaju cenu svake preostale biljke ili ploda.
Komercijalna „organska“ proizvodnja je kada profit preuzima glavnu ulogu
Na velikim parcelama i u plastenicima, deo proizvođača koristi dozvoljena, a ponekad i nedozvoljena sredstva kako bi smanjili gubitke i povećali prinos. Ne rade svi tako, ali iskustvo pokazuje da se pojam „organski“ ponekad zloupotrebljava radi brže zarade.
Kod nas svakako ima proizvođača koji rade po savesti i sve po pravilima. Međutim, morate da shvatite jednu stvar a to je da organska proizvodnja čim postaje masovna i na većim površinama, postaje vrlo laka meta za napade štetočina i bolesti koje je tada sve teže suzbiti sredstvima koji se preporučuju za upotrebu u organskoj proizvodnji.
Male parcele, baštice i sve ono što samo možete da proizvedete je jedino orgasnko. Međutim, ovde bih da objasnim još jednu stvar.
Sto posto orgasnko ne postoji i danas pod tim pojmom podrazumevamo hranu koja je proizvedena bez upotrebe hemijskih sredstava. I ja bih se sa time složio. Međutim, šta ćemo sa zagađenim vazduhom, zagađenom vodom i ostalim stvarima koji nam dolaze a koje ne možemmo da sprečimo a nesumnjivo zagađuju.
Ja sam u dvorištu imao smokvu koju nikada nisam tretirao hemijskim sredstvima i rađala je decenijama. Međutim, nedaleko je bio parking, i put po kome su prolazili i kamioni često ostavljajući oblake izduvnih gasova. Da sam odneo te smokve na detaljniju analizu, svakako da bi se pokazalo da nije organska .
U ovom tipu proizvodnje, neminovno je da se javljaju i prevare https://zelenanit.rs/organska-farsa-da-li-kupujete-zdravo-ili-skupu-prevaru/
Strogi uslovi za dobijanje sertifikata
Prava organska proizvodnja mora da se odvija na zemljištu koje najmanje tri godine nije tretirano hemijskim preparatima i to je proces poznat kao konverzija zemljišta. Tokom tog perioda proizvođač može da gaji hranu, ali uz oznaku da je parcela u prelaznoj fazi.
Koliko su naša zemljišta čista i pogodna za ovakvu proizvodnju, ostaje otvoreno pitanje.
Pročitajte šta smo nedavno otkrili na pijaci koja je specijalizovana za prodaju orgasnkih proizvoda https://zelenanit.rs/da-li-je-organska-sargarepa-bezbedna/
Kako prepoznati prave organske proizvode
- Kupujte od proizvođača koje lično poznajete.
- Raspitajte se o preporukama i sertifikatima.
- Ne verujte slepo oznakama i gde god je to moguće, proverite reputaciju proizvođača.
„Da li da kupim organsku kajsiju za 1000 dinara po kilogramu?“ – pitao me je komšija. Moj odgovor je bio: „Ne bih dao toliko, ma koliko ona organska bila.“
U nastavku pročitajte i ovo
