San ili stvarnost – šta znači biti organski proizvođač
Sve veći broj poljoprivrednika u regionu razmišlja o prelasku na organsku proizvodnju. Ideja da se proizvodi hrana bez hemije, pesticida i veštačkih đubriva zvuči idealno, a tržište za organske proizvode postaje sve veće jer ima puno onih koji veruju u organsku proizvodnju. Njaviše iz gradskih sredina, koji ne pitaju za cenu kada je organski proizvod u pitanju. Međutim, pre nego što se odlučite za ovu avanturu, pitanje koje često čujemo je ovo. Šta je zapravo organska sertifikacija i koliko je realno držati se svih pravila?
Organska proizvodnja se prvenstveno preporučuje manjim proizvođačima jer ne može da bude masovna i na velikim površinama. Može, ali tada nema govora da se proizvodi bez upotrebe pesticida https://zelenanit.rs/organska-proizvodnja-priroda/
Papirologija koju niko ne voli
Dobijanje sertifikata nije jednostavno. Proces počinje sa prijavom kod ovlašćenog sertifikacionog tela, nakon čega sledi detaljna kontrola: zemljište, seme, đubriva, obrada i evidencija svake faze proizvodnje. Za mnoge male farmere ovo je pravo iznenađenje jer su u obavezi da vode beleške, dnevnik proizvodnje. Računi i etikete moraju biti uredni i dostupni na uvid inspektorima.
Trajanje i troškovi
Od trenutka podnošenja zahteva, proces može trajati od nekoliko meseci do godine, u zavisnosti od kompleksnosti farme i prethodne upotrebe zemljišta. Takođe, sertifikaciona agencija naplaćuje godišnju naknadu, a proveravaju se i eventualni ulazni troškovi kao što su: seme, đubriva, tretmani protiv bolesti. Sve ovo povećava početni rizik i zahteva temeljnu pripremu budžeta.
Za registraciju poljoprivrednog gazdinstva za organsku proizvodnju potrebno je da prođe tri godine za takozvani period konverzije zemljišta, kako bi se zemljište “očistilo” od ostataka hemijskih sredstava. Pitanje je koliko je uopšte moguće da se zemljište očisti potpuno. Međutim, sertifikaciona tela su dala rok tri godine koji mora da se ispoštuje.
Realnost organskih farmi
Iako mnogi sanjaju o visokoj ceni i velikoj zaradi, realnost je malo drugačija. Organski proizvodi često zahtevaju duže vreme da sazru, prinos može biti manji, a bolest i štetočine ne biraju. Farmeri koji se odluče na organsku proizvodnju moraju biti spremni da ulože mnogo rada i strpljenja. Upotreba hemisjkih sredstava je zabranjena i gubici u pravoj prganskoj proizvodnju si i do 30% pa se to sve mora nadoknaditi cenom.
Da li se isplati?
Za one koji su posvećeni i planiraju dugoročno, organska proizvodnja može doneti stabilniji prihod, naročito ako postoji lokalno tržište i kanal prodaje direktno kupcima. Organski proizvodi često imaju veću cenu, ali moraju biti kvalitetni i transparentno praćeni jer kupac danas traži dokaz i priču iza proizvoda.
Lično nakon godina iskustva ne verujem apsolutno u orgasnku proizvodnju. Bar ne u one proizvode koji se prodaju na pijacama.https://zelenanit.rs/organska-farsa-da-li-kupujete-zdravo-ili-skupu-prevaru/
Saveti za početnike u organskoj proizvodnji
- planirajte finansije – papirologija i inspekcije nisu besplatni.
- vodite evidenciju od prvog dana – dnevnik, računi, tretmani, seme, đubriva.
- izaberite pravu parcelu – zemljište mora biti oslobođeno hemikalija određeni period pre sertifikacije.
- razmišljajte dugoročno – organska proizvodnja nije „brza zarada“.
- tržište je presudno – dogovorite otkup ili kanal prodaje pre nego što krenete u proizvodnju. I to stalno savetujem da uvek prvo vidite kome ćete da prodajete.
Kada vidimo koliko se hemijska sredstva koriste bez ikakve kontrole, onda postaje jasno zašto organska proizvodnja dobija sve više na značaju
