VIRUS PRLJAVIH RUKU KOJI SE PRENOSI FEKALIJAMA
Pre nekoliko godina digla se velika prašina oko noro virusa koji su otkriveni na malini. Noro virusi su virusi koji se javljaju kao posledica loše higijene naročito ukliko se ruke ne operu nakon nužde.
Iako je Srbija najveći izvoznik malina u Evropi, od prošle godine izvoz je pod posebnim nadzorom EU upravo zbog norovirusa koji se pojavio u nekim isporukama koje su stizale iz Srbije.
Virus se zadržava na površini ploda i izuzetno je otporan i može dugo da opstane u prirodnoj sredini, pa je loša higijena tokom gajenja, berbe, otkupa ili skladištenja malina ali i drugog voća ‒ dovoljna za širenje zaraze. Zbog toga je odavno donešeno pravilo da se svo voće i povrće bere u higijenskim uslovima i po mogućstvu sa zaštitinim rukavicama. Koliko se ta obaveza danas ispunjava posebno je pitanje, naročito ukoliko dobijemo simptome tzv stomačnog gripa.
NORO VIRUS ZA MNOGE JE NEPOOZNANICA ALI JE PRISTUTAN ODAVNO
Norovirus je vrlo zarazan, a najčešće se širi putem hrane ili vode koja je zagađena fekalijama . Zaraza se može proširiti bliskim kontaktom sa zaraženom osobom. Proliv, povraćanje i bol u stomaku obično počinju 24 do 48 sati nakon konzumiranja hrane. Simptomi norovirusa traju najčešće tri dana, a većina ljudi se potpuno oporavi bez lečenja.
Virus se izlučuje putem stolice i nekoliko dana nakon prestanka simptoma, pa ga često nazivaju „fekalnim virusom”, ali i „ferari virusom”, jer se vrlo brzo širi i prenosi.
JESMO LI MI ČISTA NACIJA?
Zbog svega navedenog, važno je da se obrati posebna pažnja tokom berbe i prerade voća i povrća. Cilj je da se izbegnu situacije u kojima bi pošiljke iz Srbije mogle biti vraćene sa izvoza zbog otkrivanja virusa koji se najčešće povezuje sa lošim higijenskim uslovima i nedovoljnim pranjem ruku.
Ova preporuka se ne odnosi samo na malinu, već i na drugo voće i povrće koje se bere i distribuira na tržište.
Za potrošače koji konzumiraju namirnice u svežem stanju, bez termičke obrade, posebno je važno temeljno pranje. Voće i povrće treba dobro oprati, ostaviti kratko u vodi, a zatim isprati nekoliko puta. Na taj način se značajno smanjuje rizik od moguće kontaminacije i infekcije.
Obavezno perite ruke i nosite zaštitne rukavice prilikom branja. I uvek kada ste prekinuli berbu i otišli nekim drugom poslom na pauzu, cigari ili u WC, po povratku na nastavak branja, navucite nove, čiste rukavice.
Kao virus prljavih ruku jednako se javlja na svom voću i povrću posebno tokom leta i to prilikom manipulacije kontaminiranim prstima. Može da se javi na svom jagodastom voću, povrću, jabučastom voću i salati.
Leto je period kada se ovaj virus najčešće javlja. Žargonski je nazvan ” stomačni grip ” koji daje opisane simptome. Posebno su osetljivi hronični bolesnici, deca i starije osobe i nije bezazlen jer može da izazove dehidriranje organizma što zahteva bolničko lečenje.
ŠTA KAŽU ISPITIVANJA?
Nedavno je sprovedeno opsežno istraživanje o navikama pranja ruku nakon korišćenja toaleta u restoranima, kafićima i pojedinim poslovnim objektima. U okviru studije korišćeni su senzori koji su pratili koliko puta su toaleti i pisoari korišćeni, kao i koliko puta je aktivirano pranje ruku nakon toga. Dodatni senzori beležili su i upotrebu slavina.
Rezultati nisu bili ohrabrujući. Samo oko 65% korisnika opralo je ruke nakon korišćenja toaleta. Posebno zabrinjava podatak da mali broj ljudi pere ruke duže od 20 sekundi, što se smatra minimalnim standardom higijene.
Prema pojedinim istraživanjima u Velikoj Britaniji, visok nivo bakterijske kontaminacije zabeležen je u pabovima. U nekim slučajevima, bakterije fekalnog porekla pronađene su čak i u grickalicama koje se služe uz pivo, uključujući i kikiriki. Identifikovane su bakterije poput Escherichia coli i Shigella.
Ni u drugim sredinama situacija nije mnogo bolja. U pojedinim objektima brze hrane, koji se ne imenuju, higijena zaposlenih često je ispod očekivanog nivoa. Zabeleženi su slučajevi nedovoljnog pranja ruku, što povećava rizik od kontaminacije hrane.
Problem postaje ozbiljniji kada se uzme u obzir da zaposleni često istovremeno rukuju hranom, novcem i čiste prostor. Iako se koriste rukavice, one se ne menjaju redovno, što dodatno povećava rizik prenosa bakterija i virusa.
Osim ugostiteljskih objekata, značajan izvor mikroorganizama predstavljaju i predmeti koje svakodnevno koristimo. Mobilni telefoni, tastature, slušalice, kvake, kao i ručke kućnih aparata poput frižidera, veš mašina i šporeta, mogu biti značajno kontaminirani, jer se retko dezinfikuju.
