MOŽE LI JEDNA CIKADA DA UNIŠTI MALINU?

Poljoprivrednici često želeći da zarade što više, svoju proizvodnju prilagođavaju tržištu i kreću u proizvodnju onih voćnih vrsta za koje postoji velika potražnja. Međutim, nemaju u vidu da ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama neka podneblja daju odlične uslove za uzgoj određene voćne vrste ali ne i neke druge.

Ipak, koliko da vam ova rečenica deluje konfuzno, sastav zemljišta, mikroklimatski uslovi, prosečna količina padavina i određene ekspozicije terena su od ključne važnosti. Tako je područje Arilja idealno za malinu, koja je visoko kotirana u svetu ali samo ako dolazi sa tog područja

PROFIT JE SLEP ZA SVE ZAMKE KOJE VREBAJU

Vlasnici kapitala stečenog u drugim poslovima, sve više žele da ulažu u poljoprivredu. Ona je biznis i daje mogućnost za relativno brzo vraćanje uloženog novca. Stoga se podižu zasadi voća gde god investitoru padne na pamet bez ikakvog razmišljanja i analize. Upravo je tu zamka. Kada biljke krenu sa razvojem, jave se problemi u vidu bolesti i štetočina za koje najčešće nema leka. Nastali problemi skoro nikoga ne zanimaju, pa uloženi novac, sav rad i trud pucaju kao mehur od sapunice.

NE PODIŽITE ZASADE TAMO GDE MALINE NIJE NIKADA GAJENA

Primer koji ilustruje ovakvu sliku je podignuti zasad maline na području Ripnja. Području koje je idealno za povrtarstsvo, neke sorte voća i stočarstvo. Malina se tu nije nikada gajila i pored toga što analiza zemljišta daje dobru osnovu. Šta se zapravo desilo?

CIKADA KOJA JE VREBALA ZGODNI MOMENAT

Na divljoj kupini decenijama se hrani cikada Cicadetta montana, koja se do skoro nije smatrala ekonomski značajnom štetočinom. Međutim, njeno pojačano prisustvo na zasadima maline i kupine registrovano je od 2012. godine.

Ženka polaže jaja u mlade izdanke, pri čemu ih zaseca, zbog čega stablo slabi i lako se lomi pod naletima vetra. Na području Ripnja ova cikada je prisutna godinama, ali nije pričinjavala značajnije štete jer na većim površinama nije bilo zasada maline.

Sada se prvi put javlja kao ozbiljniji problem u komercijalnim zasadima, pa se proizvođači s pravom pitaju kako da je suzbiju. Dodatni problem predstavlja činjenica da se štetočina pojavila u vreme početka berbe, kada primena insekticida nije moguća zbog bezbednosti plodova i poštovanja karence..

CIKLUS RAZVIĆA

Nakon polaganja jaja u izdanke, iz njih se pile larve koje se spuštaju do korena, gde nastavljaju ishranu i razvoj. Posle završetka razvojnog ciklusa iz zemljišta izleću odrasle jedinke, čime se životni ciklus ponavlja.

Na pojedinim područjima napad je zahvatio velike površine, pa je problem poprimio razmere koje ozbiljno zabrinjavaju proizvođače. Istovremeno, efikasne mere suzbijanja ove štetočine još uvek nisu utvrđene.

Prema mišljenju pojedinih stručnjaka koji su proučavali ovu pojavu, potpuno uspešno suzbijanje cikade trenutno nije moguće. Iako joj je divlja kupina glavni domaćin, ženke jaja polažu i na drugim biljnim vrstama, odakle odrasle jedinke prelaze u zasade maline i kupine. Zbog toga ova štetočina može da izazove podjednako velike štete u oba useva.

OSNOVNE MERE BORBE

Odsecanje i uklanjanje izdanaka sa položenim jajima, kao i njihovo uništavanje spaljivanjem, predstavlja osnovnu meru za smanjenje brojnosti cikade.

Zemljište u redu potrebno je redovno obrađivati i održavati bez korova, kako bi se larvama smanjila mogućnost skrivanja i daljeg razvoja među korovskim biljkama. Na populaciju štetočine mogu uticati i prirodni faktori, poput dužeg perioda hladnog i kišovitog vremena u vreme izletanja odraslih cikada.

U manjoj meri, na brojnost cikade utiču i njeni prirodni neprijatelji, među kojima su sitne ptice i drugi organizmi. Ipak, ove mere same po sebi nisu dovoljne za efikasnu zaštitu zasada.

Upoznavanje proizvođača sa složenim procesom suzbijanja ove štetočine predstavlja jedan od prioriteta u ovom trenutku, jer se samo pravovremenom primenom raspoloživih mera može očekivati uspešna zaštita maline i kupine.