Toplo i vlažno vreme poslednjih godina sve češće pogoduje razvoju bolesti koje mogu ozbiljno da ugroze poljoprivrednu proizvodnju . Među njima posebno mesto zauzima monilia na voću, bolest koja veoma brzo zahvata cvetove, grane i plodove.
Voćari je najčešće primete tek kada šteta već postane velika i kada se ispolje simptomi. Upravo zato monilija važi za jednu od najopasnijih bolesti u voćarstvu, posebno tokom kišnih i toplih proleća.
Na kojim voćnim vrstama se javlja monilija
Monilija najčešće napada koštičavo i bobičasto voće. Posebno su osetljive kajsija, višnja, trešnja, šljiva i breskva. Međutim, bolest se može javiti i na jabuci, kruški i dunji.
Najveći problemi nastaju u zasadima gde je krošnja gusta, gde nema dovoljno provetravanja ili kada se zaštita ne obavi na vreme.
Prvi simptomi bolesti lako se prepoznaju
Kod pojave bolesti prvo strada cvet. On naglo vene, suši se i dobija tamnosmeđu boju. Posle toga infekcija prelazi na mlade grančice koje takođe počinju da se suše. Usled sušenja, grančice se savijaju na vrhu i dobijaju izgled “pastirskog štapa,” koji postaje karakterističan i tipičan simptom!
Kasnije dolazi do propadanja plodova. Na njima se pojavljuju karakteristične sive ili braon pege, a zatim plod počinje da truli. Često ostaje osušen na grani i postaje izvor zaraze za narednu sezonu.
Upravo zbog toga monilia na voću može veoma brzo da se proširi kroz ceo zasad.
Kada se bolest najbrže širi
Monilija se najintenzivnije razvija tokom vlažnog i toplog vremena. Kiša, rosa i povećana vlažnost vazduha dodatno ubrzavaju infekciju.
Poseban problem nastaje tokom cvetanja. Tada gljivica najlakše prodire u biljku kroz cvet i veoma brzo se širi dalje kroz grančice i plodove.
Ako kišni period traje više dana zaredom, štete mogu biti ogromne.
Kada se monilija pojavi pomoći gotovo da nema
Voćari često kažu da je kod ove bolesti najvažnije reagovati pre nego što se simptomi vide. Kada se infekcija masovno pojavi na plodovima i granama, mogućnosti za spas roda veoma su ograničene.
Iskreno rečeno, kada se monilia javi u voćnjaku, jedino što preostaje je čupanje zaraženog stabla i na tom mestu minimum tri godine ne bi trebalo d ase sadi drugo. Takođe, molite Boga, da monilia nije prešla i na druga stabla jer se širi vetrom, zaraženim podlogama, makazama i drugim priborom.
Zato stručnjaci stalno upozoravaju da se zaštita mora obaviti preventivno. Upravo preventiva predstavlja najvažnije oružje protiv bolesti.
Preventiva zaštite voćnjaka
Da bi se smanjio rizik od pojave bolesti, važno je redovno orezivanje i provetravanje krošnje. Tako se smanjuje zadržavanje vlage u zasadu.
Takođe, potrebno je uklanjati osušene plodove i zaražene grane jer one predstavljaju stalni izvor infekcije.
Pravovremena zaštita fungicidima na bazi bakra, tokom cvetanja i u periodu razvoja plodova od presudnog je značaja. Posebno je važno pratiti vremenske uslove, jer se tretmani često moraju prilagoditi kišnim periodima.
Takođe je veoma važno da se uklone svi mumificirani plodvi koji su ostali na stablu i da se spale. U njima je veliki infektivni potencijal, gljiva koje izazivaju i moniliju i druge bolesti. Prilikom rezidbe, seći do zdravog tkiva a sav alat dezinfikovati posle svakog sečenja. Verujem da to niko ne radi jer zahteva vreme ali sprečava bolesti.
Monilija na voću može ugroziti celu proizvodnju
U godinama sa mnogo padavina ova bolest može uništiti veliki deo roda. Zbog toga voćari sve više pažnje posvećuju preventivnoj zaštiti i redovnom obilasku zasada.
Upravo pravovremena reakcija često pravi razliku između zdravog voćnjaka i ozbiljnih gubitaka koje izaziva monilia na voću.
Šta ako se javi? SAVET
Iseci sve zaražene grane još oko 20cm do zdravog tkiva, dokle god se vide simptomi. Posle svakog rezanja makaze denzinfikovati potapanjem u 70% alkohol a potom sve odneti iz voćnjaka i spaliti na lomači.
Ovo je bakterija. Antibiotik, streptomicin se koristi u lečenju ali nije registrovan kod nas. Prska se u fazi cvetanja ali može i nakon rezidbe.
Ponoviću još jednom. Uglavnom ako se pojavi, nema pomoći pa se savetuje čupanje stabla i bar dve do tri godine ne bi grebalo na tom mestu da se sadi ništa.
