POTREBAN OPREZ KOD SKLADIŠTENJA PAPRIKE
Iako je prinos paprike ove godine u velikom padu usled dugotrajne suše, oni povrtari koji su uspeli da proizvedu izvesne količine, mogu da budu zadovoljni cenom. Ove jeseni, kvalitetna paprika je izuzetno skupa, i na žalost neće biti dostupna svima. No, i pored dobre cene na paprici se javlja još jedan problem.
Bakterije na paprici su ozbiljna pretnja
Jednako kao čovek ili životinje i biljke spadaju u živa bića pa su usled toga podložne napadu skoro istim bolestima kao i sva druga živa bića. Biljke napdaju i virusi i gljive pa i bakterije. Međutim kada se bakterije jave na biljkama njih je skoro nemoguće izlečiti jer nastaju posebni uslovi. Bolesti biljaka se ne mogu lečiti po istom principu kao čovek, premda se radi o istoj grupi mikroorganizama.
Šta su bakterije?
Bakterije su dobro poznati patogeni iz grupe mikroorganizama koji su nevidljivi golim okom. Mikrobiolozi koji se bave istraživanjem uspeli su da otkriju na hiljade vrsta bakerija koje su prisutne u svim životnim sredinama.
Postoje bekterije koje žive u uslovima bez kiseonika i zovu se anaerobne bakterije ( često se mogu naći u konzerviranoj hrani kada mogu da izazovu ozbiljne probleme po zdravlje čoveka ) do onih koje žive u uslovima gde ima kiseonika i to su aerobne bakterije. Danas poznajemo veliki broj korisnih baketrija koje blagotvorno deluju na zdravlje čoveka. To se prvenstveno odnosi na bakerije koje žive u crevima o potpomažu varenje i nalaze se u mnogim probioticima.
Ima bakerija koje su korisne i za biljni svet. To su one koje pomažu humifikaciji i često ih ima u mnogim mineralnim đubrivima koja se sve više koriste naročito u organskoj proizvodnji. Na žalost postoji i druga grupa bakerija koje su štetne i koje mogu da izazovu smrt, ukoliko se ne tretiraju odgovarajućim antibioticima.
Najčešće bakerije koje se javljaju na paprici i ostalom povrću
Biljna proizvodnja je posebno ugrožena usled pojave bakerija u poljoprivredi. Ovaj problem je izuzetno važan jer u suzbijanju bakerioza ne postoje registrovani preparati ( antibiotici ) za primenu u zaštiti bilja.
Kada se bakterije jave na nekoj povrtarskoj biljci, pri čemu je najosteljivija paprika, nastaje problem jer bolest brzo napreduje i najčešće nema leka te sav rod brzo propadne.
Bilo koja druga biljna bolest ukoliko se javi na nekom plodu, nije opasna po zdravlje čoveka i takav plod se može pojesti ukoliko se odstrani zahvaćeni deo tkiva ploda.
Sa bakerijama je drugačije. Kada se jave, nastaje proces truljenja i izuzetno neprijatan miris pa je plod potpuno neupotrebljiv.
Bakterija Xanthomonas campestris rado napada papriku i to naročito onu koja se gaji na otvorenom a posebno se javlja u uslovima kada ima kiše i visoke vlažnosti vazduha. Ove sezone nije bilo dovoljno padavina pa bi trebalo da je ima manje. Međutim, svaka kiša i povećana vlaga dovoljni su za njeno razviće i napredovanje. Bakterija pliva u kapljicama vode i nošena vetrom vrlo lako se raseje po celoj površini. Ukoliko se ne suzbije i izleči na vreme, vrlo je agresivna pa može da izazove i 100% gubitke, pa ne preostaje ništa drugo već zaoravanje.
Sorte koje se gaje na otvorenom ( demir kapija i slonovo uvo i začinska paprika ) pogodne za industrijsku preradu su naročito osetljive na xanthomonas i ovo je najveći problem kod proizvodnje paprike.
Uvek se postavlja pitanje, da li se bakterije na paprici ikako mogu suzbiti?
Što se suzbijan ja tiče, dobrih baktericida ( antibiotika ) nema i nisu registrovani za primenu kod nas. Zadovoljavajuće efekte daje primena preparata na bazi bakra, pa u zavisnosti od kiše, trebalo bi prskanje obaviti pre ili eventualno odmah nakon kiše. Bakterija ulazi kroz stome ( prirodni otvori na listu preko kojih se otpušta suvišna voda ) ili preko rana – povreda koje nastaju od grada ili od oštećenja od insekata.
Primena preparata na bazi bakra se obavlja uveče kada su cvetovi zatvoreni i efikansot primene je oko 50% i ne više. Primena antibiotika nije dozvoljena premda ih neki proizvođači krišom koriste. Kako je primena antibiotika zabranjena u biljnoj proizvodnji a i nema takvih preparata u prometu pesticida kod nas, nema validnih podataka kako takva paprika koja je tretirana antibioticima deluje na zdravlje konzumenata. Ako odavno imamo meso životinja koje su lečene antibioticima, ne vidim neku razliku.
I zanimljivost za kraj.
Verovatno vam se desilo da prilikom kupovine paprike koje birate sa gomile, osetite neprijatan miris. On potiče upravo od bakterije koja lagano izaziva truljenje tkiva. Ako takvu papriku donsete kući i ostavite je u frižideru izmešanu sa ostalim, naizgled zdravim, za par dana će se sve pretvoriti u kašu izuzetno neprijatnog mirisa. Zbog toga je najbolje ukoliko osetite miris da papriku odmah upotrebite.
Ako nemate u planu da je pripremate odmah, onda svaku dobro istrljajte suvom krpom i ako primetite bilo kakvu tačku gde tkivo nije čvrsto već meko, odmah to isecite i bacite, a papriku slobodno upotrebite. Svaka paparika koja ima ne nekom mestu meko tkivo koje usput i neprijatno miriše, znak je da je obolela i da u sebi ima bakterije pa je potencijal da zarazi i druge.