Za proizvodnju povrća za sebe, nije potrebna velika parcela. Dovoljno je svega 20 kvadratnih metara da dobro organizovana bašta obezbedi značajnu količinu hrane za celu porodicu. Evo kako to da uradiš!

Jedan baštovan iz sela podno Kosmaja, upravo je na maloj površini uspeo da proizvede povrće za svoje domaćinstvo. Njegov primer pokazuje koliko mala bašta može da bude produktivna kada se svaki pedalj zemljišta pažljivo iskoristi.

Mini bašta zato postaje sve zanimljivija ljudima koji nemaju veliku okućnicu. Uz dobar plan i pravilnu negu, i mali prostor može da postane veoma izdašan izvor svežeg povrća.

Mala bašta može da proizvede mnogo više nego što se misli

Kada se pomene proizvodnja povrća, za potrebe jednog domaćinstva velika površina često nije neophodna. Na malim parcelama može da se proizvodi povrće a da se ne prska hemijskim sredstvima. Sve se obrađuje ručno. Kopa i plevi, redovno zaliva i odmah uklanja svaka bolesna biljka ali i kontroliše napad štetočina.

Kod ovako male proizvodnje, najvažnije je, kako će prostor biti iskorišćen. Biljke treba rasporediti tako da svaka dobije dovoljno svetlosti i prostora za razvoj.

Na taj način jedna površina može da donese više berbi tokom godine. Kada se jedna kultura završi, na njeno mesto dolazi druga. Tako zemljište gotovo nikada ne ostaje neiskorišćeno.

Mini bašta traži dobro planiranje

Kod male bašte nema mnogo prostora za improvizaciju jer planiranje počinje mnogo pre sadnje.

Najpre treba razmisliti o tome koje povrće porodica najviše koristi i voli. Zatim se prostor raspoređuje prema potrebama biljaka. Visoke vrste mogu da se postave tako da ne zaklanjaju sunce nižim biljkama.

Posebno je korisno vertikalno gajenje. Krastavac i pasulj, na primer, mogu da rastu uz potporu. Na taj način koriste prostor iznad zemlje, dok površina oko njih ostaje slobodna.

Isti prostor može da donese nekoliko berbi

Jedna od najvećih prednosti male bašte jeste mogućnost sukcesivne sadnje. To znači da se povrće ne proizvodi samo jednom tokom sezone.

Brzorastuće kulture mogu da stignu za berbu već u proleće. Nakon toga njihovo mesto mogu da zauzmu biljke kojima je potrebno više vremena za razvoj.

Tako se dobija mnogo bolja iskorišćenost zemljišta. Umesto da jedan deo bašte mesecima ostane prazan, on se koristi sve dok vremenski uslovi to dozvoljavaju.

Kvalitet zemljišta odlučuje o prinosu

Mala površina zahteva i kvalitetno zemljište. Biljke na istom prostoru moraju da imaju dovoljno hraniva i vode tokom cele sezone.

Zato je priprema zemljišta veoma važna. Dodavanje komposta i dobro zgorelog stajskog đubriva može poboljšati strukturu zemljišta i povećati njegovu plodnost.

Naravno, ni sa vodom ne treba preterivati. Redovno zalivanje je potrebno, ali previše vlage može da dovede do problema sa korenom i pojave bolesti.

Povrće iz sopstvene bašte ima posebnu vrednost

Kada se povrće proizvodi za sopstvene potrebe, korist nije samo finansijska. Domaćin zna šta je posadio i kako je biljke negovao.

Osim toga, povrće se bere neposredno pre pripreme obroka. Paradajz, paprika, krastavac ili salata tada mogu direktno iz bašte da završe na trpezi.

Upravo zbog toga sve više ljudi pokušava da deo povrća proizvede samostalno. Nije presudno da li imaju veliko imanje ili samo nekoliko desetina kvadrata.

Zato i mali komad zemlje vredi iskoristiti. Nekome će dvadeset kvadrata izgledati premalo za ozbiljnu baštu. Međutim, kada iz nje počnu da stižu prvi paradajz, paprika, krastavci i salata, postaje jasno koliko jedan mali prostor zapravo može da pruži.

Šta sve može da se gaji u maloj bašti?

Možete sve što poželite. Tikvice, paradajz, papriku, paradajz, čeri paradajz, salatu, krastavac, blitvu, svo začinsko bilje. Luk, beli luk, luk vlašac, rotkvice ali i boraniju, pasulj, grašak i kukuruz. Ovo je samo predlog, jer mala bašta omogućava da se mašta pretvori u realnost.