Kruška lubeničarka na prvi pogled možda ne izgleda neobično, ali kada je presečete, otkriva svoju najveću posebnost. Crvenkasto meso koje podseća na lubenicu. Ova stara sorta kruške gaji se na našim prostorima, a poznata je po sočnom plodu, slatko-nakiselom ukusu i prijatnoj aromi. Ipak, postoji jedna stvar koju treba znati pre nego što je uberete: kada prezri, brzo gubi kvalitet. I ovo će biti odmah i odgovor na često pitanje koje mi postavljate. Zašto se stare sorte ne proizvode umesto novih? Upravo zbog toga, što ne mogu da stoje dugo a da se ne pokvare.
Stara sorta neobičnog izgleda
Lubeničarka se ubraja u stare domaće sorte krušaka, a u pojedinim izvorima navodi se i pod imenom bostanka. Njeno poreklo nije sasvim razjašnjeno, ali se dugo gaji na Balkanu i može se pronaći u starim voćnjacima. Sela u istočnoj Srbiji, u Lužničkoj kotlini i okolini Pirota, još uvek u voćnjacima imaju ovu staru sortu.
Za razliku od krušaka koje prepoznajemo po žutom ili belom mesu, lubeničarka se izdvaja crvenkastom bojom unutrašnjosti ploda. Upravo po toj osobini dobila je ime.
Kakav je plod kruške lubeničarke?
Plod je najčešće srednje krupan, kruškastog oblika, sa zelenkastožutom pokožicom i rumenilom na osunčanoj strani. Kada ga presečete, meso može biti ružičasto do crvenkasto, što je njegova najprepoznatljivija osobina.
Ukus je slatko-nakiseo, a meso sočno i aromatično. Kod pojedinih plodova mogu se osetiti i sitnije kamene ćelije, karakteristične za neke stare sorte krušaka.
Zanimljivost je da crvenkasta boja mesa nije samo detalj po kojem se lubeničarka razlikuje od drugih krušaka – upravo je ona zaslužna za njeno upečatljivo ime. Ako prvi put vidite plod presečen napola, lako ćete razumeti zašto je ova sorta privlačila pažnju.
Kada sazreva?
Kruška lubeničarka uglavnom sazreva tokom avgusta, najčešće od njegove prve polovine do kraja meseca, u zavisnosti od lokaliteta i vremenskih uslova.
Kod ove sorte važno je pogoditi pravi trenutak berbe. Plodovi se ne mogu dugo čuvati, a kada prezru, brzo omekšavaju i mogu početi da gube karakterističnu boju i kvalitet mesa.
Zato nemojte čekati da sve kruške na stablu postanu potpuno mekane. Redovno pregledajte plodove i berite ih kada dostignu odgovarajuću zrelost.
Ako imate staro stablo u dvorištu, probajte nekoliko plodova u različitim fazama sazrevanja. Tako ćete najbolje upoznati osobine sorte koju gajite.
Kako se gaji kruška lubeničarka?
Lubeničarka se opisuje kao sorta koja dobro rađa i može biti zanimljiv izbor za porodične voćnjake. Ipak, uspeh zavisi od kvaliteta sadnice, podloge, zemljišta i nege.
Za sadnju izaberite sunčano mesto sa dovoljno prostora za razvoj krošnje. Zemljište treba da bude propusno, jer dugotrajno zadržavanje vode oko korena može izazvati probleme.
Najbolje je saditi tokom mirovanja vegetacije, u jesen ili rano u proleće, kada zemljište i vremenski uslovi to dozvoljavaju. Posle sadnje sadnicu dobro zalijte i, ako je potrebno, pričvrstite uz potporni kolac.
Mladom stablu posebno je važno obezbediti vodu tokom sušnih perioda. Kasnije zalivanje prilagodite vremenu, tipu zemljišta i starosti stabla.
Rezidbu obavljajte umereno i uklanjajte suve, oštećene ili grane koje se ukrštaju. Cilj je da krošnja bude dobro osvetljena i provetrena, a ne da se svake godine drastično skraćuje.
Pre kupovine sadnice proverite i koju podlogu rasadnik preporučuje, kao i da li je za konkretan sadni materijal potreban oprašivač. Te osobine mogu zavisiti od načina proizvodnje sadnice.
Da li je lubeničarka otporna sorta?
Lubeničarka se u opisima starih sorti često ističe kao relativno otporna i pogodna za gajenje u domaćim voćnjacima. Ipak, to ne znači da joj zaštita nikada nije potrebna.
Na pojavu bolesti utiču vremenski uslovi, položaj voćnjaka, gustina krošnje i zdravstveno stanje stabla. Zbog toga je važno redovno pregledati lišće, mlade grane i plodove.
Ako primetite pege, truljenje ili sušenje grana, najpre utvrdite uzrok. Nemojte primenjivati sredstva za zaštitu napamet, posebno ako kruške gajite za sopstvenu porodicu. U principu stare sorte kruške se nikada ne prskaju iako su nesumnjivo podložne napadu bolesti i štetočina. Međutim, obilno rađaju pa nema potrebe za hemisjkim tretmanima, jer uvek ima dovoljno plodova i za štetočine i za vas.
Kruška lubeničarka možda neće dugo stajati u podrumu, ali ima nešto što se ne može lako zameniti. Neobičan izgled i prepoznatljiv ukus.
Ako je imate, probajte plodove na vreme i sačuvajte stablo za naredne generacije.
U nastavku priča o kaluđerki
