Kaluđerka je jedna od starih sorti kruške koja se i danas pamti po dobrom ukusu. Nema savršen izgled pojedinih savremenih sorti, ali zato ima miris, sočnost i karakterističan ukus. I pričom o kaluđerki, počeću mini seriju tekstova o našim starim sortama kruške. Čitaćete i o: viljamovki, julskoj lepotici, lubeničarki i staroj sorti gmjilac. Ali hajde da nasatavim o kaluđerki.

Kakav je plod kaluđerke?

Plod je najčešće srednje krupan i izdužen, sa zelenkastom do žućkastom pokožicom koja sazrevanjem dobija toplije tonove.

Meso je sočno, slatko i aromatično, a ukus je najbolji kada plod dostigne punu zrelost.

Zato nije dobro suditi o kaluđerki odmah nakon berbe. Kao i kod mnogih krušaka, potrebno je malo vremena da pokaže šta zaista ima.

Gde se može pronaći?

Kaluđerka se može naći u starim voćnjacima i okućnicama, naročito tamo gde su se sačuvala stara stabla i sorte koje su nekada bile uobičajene u domaćinstvima. Ima ih po selima širom Srbije ali je široko rasprostranjena i u drugim područjima tipa Makedonije, Bosne i Crne Gore.

Stabla mogu dugo da opstanu, pa se pojedina mogu pronaći i tamo gde novih zasada odavno nema. Zanimljivo je da se može naći po selima gde se uopšte ne neguje, već raste kao poludivlja. Uporni voćari, mogu da nađu ovu sortu, iako se sve manje gaji u profesionalnim zasadima, jer su na tržište došle neke druge. Međutim, kaluđerka je možda i najpopopularnija od starih sorti, zajedno sa viljamovkom od koje se peče čuvena rakija viljamovka.

Zašto je ljubitelji krušaka još čuvaju?

Savremene sorte često se biraju zbog krupnoće, izgleda, prinosa i sposobnosti da izdrže transport.

Kod kaluđerke je priča jednostavnija pa je čuvaju zbog ukusa, mirisa i prepoznatljivosti. Ako se prepusti da raste bez ikakve dalje nege (orezivanja, đubrenja ) davaće plodove koji će biti možda crvljivi (ne svaki) ali će biti potpuno prirodni i bez hemije. Zbog toga je popularna za organsku proizvodnju.

Nije savršeno uniformna, nije uvek ista i ne izgleda kao da je izašla iz fabrike.

Ali možda upravo zato ima ono što mnogim savremenim plodovima nedostaje. Miris, ukus i sećanje na neke davne minule dane.

Nastaviće se….