Kupovina na pijaci za mnoge potrošače predstavlja povratak proverenim ukusima i domaćoj proizvodnji. Međutim, upravo zbog velike ponude često nije lako proceniti šta je zaista dobro, sveže i bezbedno za upotrebu. Ovo se posebno odnosi na pijace u većim gradovima, na kojima po pravilu, skoro da i nema seljaka. Preprodavci nude sve i svašta, kunu se u sve na svetu da je domaće, a realno samo oni znaju od koga su, gde i kojim kanalima nabavili.

Kada govorimo o tome kako prepoznati kvalitetnu hranu, najviše dilema obično ima kod meda, sira i mesa, jer se razlike u kvalitetu ne vide uvek na prvi pogled.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na detalje, način čuvanja proizvoda, izgled, miris, ali i na samog proizvođača.

Kvalitetna hrana se prepoznaje po poreklu i načinu prodaje

Na pijaci nije presudan samo izgled proizvoda. Iskusni kupci prvo gledaju kako prodavac čuva robu, koliko poznaje proizvod koji prodaje i da li je spreman da objasni poreklo namirnica.

Kada je reč o kvalitetnoj hrani, poverenje između kupca i proizvođača igra veliku ulogu. Ozbiljni proizvođači uglavnom imaju stalne mušterije, uredno deklarisane proizvode i spremni su da objasne način proizvodnje ili ishrane životinja.

Posebno treba biti oprezan kod proizvoda koji izgledaju „previše savršeno“, imaju neprirodno jake boje ili se prodaju po neuobičajeno niskim cenama.

Kako prepoznati dobar med

Kupci često misle da med mora biti potpuno tečan da bi bio kvalitetan. Međutim, istina je upravo suprotna. Prirodni med vremenom kristališe, posebno bagremov, livadski ili suncokretov med.

Ako je med usred zime potpuno redak i providan, postoji mogućnost da je zagrevan ili mešan sa šećernim sirupima. Dobar med ima blag, prirodan miris i ne ostavlja osećaj „veštačke slatkoće“ u ustima.

Važno je obratiti pažnju i na ambalažu. Ozbiljni proizvođači uglavnom navode mesto proizvodnje i vrstu meda, dok se kod neproverenih proizvoda često ne zna ni poreklo ni godina proizvodnje.

Sir otkriva kvalitet po mirisu i strukturi

Kod kupovine sira najvažniji su miris i način čuvanja. Sir koji stoji na visokim temperaturama, bez rashladnih vitrina ili zaštite od sunca, može brzo izgubiti kvalitet.

Domaći sir treba da ima prijatan mlečni miris i ujednačenu strukturu. Ukoliko se previše mrvi, ima neprirodnu boju ili prejak kiseo miris, moguće je da nije pravilno čuvan.

Kupci često greše kada biraju samo po boji. Na primer, potpuno beo sir ne mora automatski biti bolji od blago žućkastog. Na izgled utiču ishrana stoke, sadržaj mlečne masti i način zrenja.

Meso mora da izgleda sveže i prirodno

Kada kupujete meso na pijaci, najvažnije je da obratite pažnju na boju, miris i površinu mesa. Sveže meso ne sme biti sluzavo niti imati neprijatan miris.

Junetina prirodno ima tamnocrvenu boju, dok svinjsko meso treba da bude svetloružičasto. Previše bledo ili previše tamno meso može ukazivati na loš kvalitet ili neodgovarajuće skladištenje.

Takođe, kvalitetna hrana podrazumeva i pravilno čuvanje proizvoda. Meso koje dugo stoji na toplom ili direktno izloženo suncu ne bi trebalo kupovati, bez obzira na cenu.

Kupci sve više traže kvalitetnu hranu

Poslednjih godina potrošači u Srbiji sve više obraćaju pažnju na poreklo namirnica i način proizvodnje. Upravo zato domaći proizvođači koji nude proverenu i kvalitetnu hranu danas imaju veliku prednost na tržištu.

Ipak, dobra kupovina na pijaci i dalje zavisi od pažljivog izbora. Zato nije dovoljno gledati samo cenu. Mnogo važnije je znati od koga kupujete i kako je proizvod nastao.