Zašto je pravilno đubrenje neophodno?
Da bi biljke napredovale potrebna im je hrana koju im dajemo đubrenjem. Đubrenje u povrtarstvu nije samo dodatna mera, već osnovna praksa koja direktno utiče na količinu, kvalitet i ukus plodova. Biljke uzimaju hranljive materije iz zemljišta, a kako rastu, te rezerve se troše. Ako ih ne nadoknadimo, zemlja postaje siromašna, a biljke gladne pa nema prinosa. Zbog toga je važno da se uvek uradi analiza zemljišta.
Osnovna hraniva i njihovo delovanje
Najvažnija biljna hraniva za nesmetan rast biljaka su:
- Azot (N) – podstiče rast zelene mase i listova. Previše azota vodi u „bujnu, a jalovu biljku“ – ima više listova a manje cvetova pa nema ploda. Ne preterujte sa azotom kod biljaka koje cvetaju!
- Fosfor (P) – pomaže razvoju korena i cvetanja.
- Kalijum (K) – zaslužan za formiranje ploda, otpornost na bolesti i sušu.
Pored njih, biljke trebaju i mikroelemente poput magnezijuma, gvožđa, bora, mangana i cinka – u manjim količinama, ali bez njih biljka ne funkcioniše kako treba.
Vrste đubriva i kada ih koristiti
Organska đubriva
- stajnjak – kralj đubrenja. Poboljšava strukturu zemljišta i sadrži sve hranljive materije. I realno nezamenjiv je, posebno u organskoj proizvodnji. Nevolja je što ga sve manje ima.
- kompost – domaća verzija koji lako možete da napravite. Zgodan je kod male proizvodnje.
- mikrobiloška đubriva – u poslednje vreme su izuzetno popularna ne samo za organsku proizvodnju, jer su na bazi mikroorganizama i nisu hemijska a daju odličan efekat
Mineralna (veštačka) đubriva
- NPK đubriva – sadrže azot, fosfor i kalijum u različitim odnosima (npr. 15:15:15).
- Specijalna đubriva – prilagođena za pojedine kulture ili faze razvoja, najčešće su u tečnom stanju i koriste se za prihranu biljaka preko lista
Kada i kako đubriti?
Ovde se opet vraćamo na analizu zemljišta koja je važan pokazatelj rasporeda makro i mikroelemenata, pa shodno dobijenim rezultatima planirajte đubrenje.
- pre sadnje – obavezno osnovno đubrenje: uneti stajnjak, kompost ili NPK u zemljište.
- tokom rasta – prihranjivanje (folijarno ili zalivanjem) u određenim fazama razvoja biljke.
- ne đubri po principu „što više – to bolje“. Prekomerno đubrenje može da spali biljke ili da naruši balans hraniva.
Tipične greške u đubrenju
- korišćenje đubriva bez analize zemljišta.
- prihrana u pogrešnim fazama (npr. fosfor kad biljka već plodonosi).
- mešanje nekompatibilnih đubriva koji poništavaju dejstvo.
- nedovoljno zalivanje nakon đubrenja – hraniva ostaju na površini i ne stižu do korena.
Đubrenje je nauka i umeće koja daje plodove. Pravilnim đubrenjem ne samo da pomažemo biljkama da rastu, već obezbeđujemo i sebi obilje svežeg, ukusnog povrća. A to je, najbolja nagrada za sav trud u bašti.
Pročitajte i ovo:
