Domaće rase svinja zaštitni znak, geografsko poreklo
Na Balkanu su se vekovima gajile svinje. Prve su počele da se gaje na prostoru današnje Srbije još u praistoriji, ali istorijski izvori kažu da ozbiljniji razvoj svinjarstva u Srbiji počinje u srednjem veku. Posebno se pominje period XIII i XIV veka, kada su šume Šumadije, Mačve i Pomoravlja bile prepune hrastovog i bukavog drveća koji su bili savršeni za ishranu svinja.
Vremenom su, slučajnim i namernim ukrštanjem nastale rase domaćih svinja, koje su se savršeno prilagodile prirodnim uslovima. Tokom ere industrijskog i modernizovanog svinjogojstva i potrage za brzom dobiti, domaće rase polako nestaju, a sa njima i deo kulturnog i gastronomskog identiteta našeg prostora.
Domaće rase svinja, su spontano a i namerno selekcionisane za držanje baš na našem podneblju i u našim uslovima gajenja. Nesumnjivo je da im je i meso drugačiheg ukusa. Tačno je da imaju i određeni veći procenat masti u odnosu na ove moderne, ali to je opet dobro, jer poslednja istraživanja kažu da je svinjska mast daleko bolja i manje štetna od biljnih ulja.
Sve o biljnim uljima, rafinisanim i nerafinisanim, možete da pročitate u celom tekstu https://zelenanit.rs/rafinisana-i-nerafinisana-ulja-istina-koju-nam-niko-ne-govori/
Najpoznatije domaće rase svinja na Balkanu
Mangulica – kraljica među svinjama
Mangulica je verovatno najpoznatija domaća rasa svinja. Njeno meso je izuzetnog kvaliteta, bogato zdravim mastima, a specijaliteti od mangulice danas se izvoze širom sveta. Prepoznatljiva je po kovrdžavoj dlaci i otpornosti na bolesti, ali i sporom prirastu što je i glavni razlog zbog kojeg ju je industrijska proizvodnja potisnula. Postaje sve popularnija poslednjih godina baš usled zdravih masti koje ima.
Najstariji pisani podaci o držanju svinja kod nas, potiču iz Dušanovog zakonika (1349. godine), gde se pominju pašnjaci za svinje i pravila vezana za ispašu u šumama. Od tada pa sve do XIX veka, Srbija je bila u ekspanziji držanja svinja.
U vreme Karađorđa i Miloša Obrenovića, izvoz svinja u Austrougarsku bio je glavni izvor prihoda za Srbiju. Čak se i kaže da su „svinje nahranile i oslobodile Srbiju“, jer je prihod od trgovine svinjama finansirao veliki deo ustanka i kasnijeg razvoja države.
Tako je bilo nekada. Danas skroz drugačija slika https://zelenanit.rs/propast-svinjartsva/ međutim, da nasatavim sa našim rasama.
Šumadinka – ponos centralne Srbije
Šumadinka je nastala ukrštanjem autohtonih rasa sa uvoznim, ali i dalje nosi pečat tradicije. Otporna, izdržljiva i pogodna za slobodan uzgoj, ova domaća rasa svinja simbol je seoskog dvorišta i nekadašnjeg načina života. Karakteristična je po tome što je šarena, pola bela a pola crna.
Moravka – skromna ali dragocena
Moravka je autohtona domaća rasa svinja nastala u slivu Velike Morave, gde je vekovima bila osnovna rasa svinja seoskih domaćinstava. Prepoznaje se po crnoj boji, nešto dužem telu i manjoj masi u poređenju sa mangulicom. Tu crnu svinju, pamtim još iz detinjstva jer je bila dominantna u mnogim našim selima.
Ono što je čini posebnom jeste njena otpornost, plodnost i skromnost – mogla je da preživi i napreduje u uslovima gde bi druge rase jedva opstale. Iako daje manje mesa, ono je izuzetnog kvaliteta i cenjeno za domaće kobasice, šunke i pečenje.
Nažalost, moravka je danas gotovo nestala, jer su je zamenile brže rastuće komercijalne rase. Danas se nalazi na listi ugroženih rasa, a mali broj odgajivača i instituta pokušava da je sačuva od potpunog iščeznuća.
Resavka (šarena moravka)
Ova domaća rasa potiče iz Pomoravlja, srodna je moravki. Ima krupno telo, a boja je šarena – crno-bela ili crno-siva. Bila je vrlo cenjena zbog otpornosti i mesa odličnog kvaliteta. Danas se vodi kao izumrla rasa, jer je potpuno potisnuta ukrštanjima sa uvoznim svinjama.
Zašto čuvati domaće rase svinja?
Gubitak autohtonih rasa znači gubitak genetske raznolikosti, ali i jedinstvenih ukusa koji su vekovima krasili nađe trpeze. Domaće rase svinja, prostim rečnikom poznaju domaći teren, zahtevaju manje brige i savršeno su uklopljene u lokalne agroekosisteme. Njihov opstanak nije samo pitanje poljoprivrede, već i kulture, identiteta i održivosti. Zamislite proizvode od mesa domaćih rasa, koji bi mogli da nose oznaku geografskog porekla i autentičnosti. Međutim, tu se ponovo vraćamo na pomoć države bež čijeg angažovanja sve ostaje samo na priči.
Domaće rase svinja nisu samo stoka već deo nasleđa koje nestaje pred našim očima.
Pročitajte tekst o tome kako je jedan proizvošać ostao nasamaren jer je hteo da zapati domaću rasu svinja https://zelenanit.rs/svinje-moravke-maticenje-problemi/
