Goran Cvetković ima 10 hektara svoje zemlje, ali mu to nije dovoljno za život – zato radi i za platu na imanju od 850 hektara.

Život u selu Dolovo ima smisla – ali samo za one koji hoće da rade, kaže Goran Cvetković, mladi poljoprivrednik iz ovog banatskog sela. Dok mnogi njegovi vršnjaci odlaze u gradove ili u inostranstvo, Goran ostaje tu gde je rođen. Jer, kako kaže: „Volim ovaj posao. Volim selo.“

Goran obrađuje desetak hektara svoje zemlje, ali to, priznaje, nije dovoljno za siguran život. Zato radi i za platu – i to ne bilo gde. Njegov poslodavac, obrađuje čak 850 hektara zemljišta u okolini sela Dolovo.

– Samo od svoje zemlje ne može da se živi, mora da se dopunjuje, iskreno priznaje Goran. Zato je odlučio da se zaposli u velikom poljoprivrednom preduzeću, dok istovremeno vodi brigu i o sopstvenim parcelama.

Uglavnom seje suncokret, pšenicu i kukuruz, ne bavi se povrtarstvom jer, kako kaže, nema vremena – a nema ni dovoljno mehanizacije. „Kod mene je sve ratarstvo. Povrće traži više ruku i više vremena, a toga nemam.“

U selu je teško – ali ima smisla

Na pitanje kako mu izgleda život u Dolovu, odgovara jednostavno:
– Ko hoće da radi, njemu je dobro.

Ni ova godina nije izuzetak – svaka je drugačija, kaže. Nekad je dobro, nekad lošije, ali kad se sve sabere, „možda i bude nešto“. Nema garancija, ali ima vere. Goran je u ovom poslu od 2008. godine, i ne planira da odustane. U avgustu puni 35 godina. I dok mnogi odlaze, on ostaje – ne zato što mora, već zato što hoće.

Evo još jedne priče iz sela: