Korovi su po priči mog pokojnog profesora botanike Borivoja Šinžara, bilje koje su tokom evolucije opstale i adaptirale se, jer je sve što je nenormalno uspelo je da se adaptira i odupre spoljašnjim uticajima. Korovima ne smetaju kiša, vetar, mraz ni sunce ni žega ni suša. Oni stoje i prkose prirodi. Ima ih na hiljade vrsta ali ambrozija je stekla posebnu popularnost. Ona je jedan od najupornijih i najproblematičnijih korova na našim njivama. Brzo se širi, potiskuje gajene biljke, oduzima im vodu i hranljive materije, a njena polenova zrna kod velikog broja ljudi izazivaju ozbiljne alergijske reakcije. Iako na prvi pogled deluje kao obična korovska biljka, ambrozija je postala veliki problem i za poljoprivredu i za javno zdravlje.
Odakle potiče ambrozija i kako se proširila?
Ambrozija potiče iz Severne Amerike, odakle je preneta u Evropu, najverovatnije putujući sa semenom i drugim poljoprivrednim materijalom. Na našem kontinentu se dobro prilagodila različitim uslovima, a posebno joj odgovaraju zapuštene površine, putevi, gradilišta, nasipi i poljoprivredne parcele.
Danas je široko rasprostranjena u Srbiji i drugim zemljama regiona. Posebno joj pogoduju topla leta i zemljišta na kojima nema dovoljno konkurencije drugih biljaka.
Korov koji oduzima hranu gajenim biljkama
Ambrozija je veliki konkurent kukuruzu, suncokretu, soji i drugim ratarskim kulturama. Brzo raste, razvija snažan korenov sistem i troši značajne količine vode i hranljivih materija. U pojedinim istraživanjima navodi se da može usvajati i do sedam puta više gvožđa od kukuruza, što pokazuje koliko uspešno konkuriše gajenim biljkama za ovaj važan mikroelement. Stvarne razlike zavise od zemljišta i uslova proizvodnje. Ako bi kukuruz ili bilo koja druga gajena biljka uspela da usvoji toliku količinu gvožđa, osušila bi se!
Kada se jednom pojavi na njivi, teško ju je iskoreniti. Jedna biljka može da proizvede veliki broj semena, koja u zemljištu ostaju sposobna za klijanje godinama. Ako se ne suzbija na vreme, ambrozija se iz godine u godinu širi i dodatno opterećuje proizvodnju.
Ambrozija je opasna i za ljude
Najveći problem za zdravlje predstavlja njen polen, koji se tokom leta i početkom jeseni širi vazduhom. Kod osetljivih osoba izaziva kijanje, curenje nosa, svrab očiju, suzenje, a može da pogorša i simptome astme.
Zbog toga se ambrozija ne smatra samo poljoprivrednim problemom već i ozbiljnim javnozdravstvenim izazovom.
Kako se boriti protiv ambrozije?
Najvažnije je sprečiti da biljka procveta i formira seme. Na manjim površinama može se čupati zajedno sa korenom, dok se na većim primenjuju košenje, obrada zemljišta i odgovarajuće mere suzbijanja u usevima. Jedno košenje često nije dovoljno, jer biljka može ponovo da se razgrana i nastavi rast.
Šta je smrt za ambroziju? https://zelenanit.rs/smrt-za-ambroziju-vibala/
U Mađarskoj se godinama sprovode organizovane akcije suzbijanja ambrozije, uz uključivanje lokalnih zajednica i nadležnih službi. Navodno,država plaća svakome ko donese iščupanu biljku.
Ambrozija se ne može iskoreniti preko noći. Ali pravovremenim uklanjanjem biljaka, održavanjem zapuštenih površina i sprečavanjem stvaranja semena moguće je značajno usporiti njeno širenje.
Evo jedne zanimljivosti
