Ako planirate put u Samarkand, ovo je grad koji će vas iznenaditi mnogo više nego što očekujete. Možda i neće ukoliko bude prvi grad Uzbekistana. Međutim, nakon Hive i Buhare, Samarkand je prijatno iznenađenje.
Od Buhare do Samarkanda smo putovali vozim. Odlučili smo se za neku vrstu brzog voza. Vožnja traje nešto više od dva sata. Kartu smo kupili ranije, za prvu klasu i koštala je oko petnaestak evra. Prva klasa u ovoj vrsti voza, znači da sedite u udobnim kožnim sedištima. Dva sedišta su u rasporedu, jedno preko puta drugog sa stolom u sredini sa desne strane a četiri plus četiri sa većim stolom u sredini su sa desne strane. Ceo vagon je tako raspoređen.
Moji prvi utisci o Samarkandu
Kad sam stigao u Samarkand, očekivao sam još jedan „veliki, ali dosadan“ grad, kao što su mi se činili Khiva i Buhara. Već sam razmišljao da će to biti samo istorijsko mesto prepun mauzoleja i starih zidina, međutim nije bilo tako. Od prve vožnje ulicama shvatio sam da je Samarkand drugačiji. Veliki, živ, uredan, sa širokim bulevarima i brojnim parkovima. Grad mi se dopao na način koji nisam očekivao.
Na stanici nas je dočekala sestra vlasnika hotela kod koga smo rezervisali sobe. Bilo mi je malo čudno da nas u Uzbekistanu dočeka žena, jer tamo žene nisu baš često zaposlene. Posebno ne kao taksistkinje, ali što se same vožnje tiče, nije bilo razlike.
Grad rasprostranjen – znamenitosti na više mesta
Za razliku od nekih manjih gradova u Uzbekistanu, u Samarkandu ne možeš da vidiš sve važne spomenike peške u kratkom roku. Da bi obišao arhitektonske dragulje, moraš da se voziš sa jednog kraja grada na drugi.
Ipak, ta razdaljina je zapravo prilika da bolje upoznaš grad. Imao sam utisak kao da je ceo grad iznikao iz šume.
Ljudi, kultura i atmosfera
Stanovništvo u Samarkandu mi je izgledalo potpuno obično i veoma nesusretljivo. Jezička barijera je učinila da se veoma teško sporazumevamo, jer uopšte ne vladaju stranim jezicima.
Kada sam pitao za cenu nečega, usluge, vođenje, taksi… ljudi su mi spontano nudili sve moguće opcije. Ali su i uporno pregovarali: „Ajde ovo, ajde ono… ne”. Jednostavno kao da nisu naučili da pitati za cenu nečega, ne znači i automatska kupovina.
U restoranima su ljubazni ali ne i učtivi. Još uvek su prosti i naivni, pa će pokušati veoma nespretno da prevare. To u njihovoj naivnosti izgleda čak i simpatično. Ima i svetlih primera, naročito mlađih , koji znaju nešto jezika pa će rado i da proćaskaju.
Trebalo je vremena da se naviknem, da će svako da me pita odakle sam. Često neće ni da sačekaju odgovor, pa će istrčati i reći, da smo iz Poljske. Za Srbiju, na žalost nikad čuli i često će da pitaju da li je to u Evropi ili ne.
Šoping u Samarkandu – tepisi, keramika, butici
Jedna od mojih omiljenih aktivnosti u Samarkandu bila je obilazak bazara i butika. Radnji sa tepisima i keramikom koji su dva osnovna, rekao bih tipična uzbekistanska proizvoda, nema baš na svakom ćošku, kao u manjim gradovima.
Keramika je takođe lepa. Šarenilo na sve strane. TanjirićI, vaze i ukrasi, da se ponesu kao suvenir. Ukoliko rešite da kupite tepih, znajte da se može smestiti u kofer, bez obzira na dimenzije. Međutim, vodite računa o težini.
Cene variraju: manji tepih može da košta desetak dolara, dok pravi, veliki i kvalitetni pokrivači mogu dostići i stotine, pa čak i hiljade dolara ili evra. To zavisi od izrade i materijala.
Novac i troškovi – kako sam se snašao
Što se novca tiče, pre puta su me upozoravali da ponesem samo dolare i da se ne može plaćati karticom. Pokazalo se da uopšte nije tačno. U Samarkandu ali i celoj zemlji, jednako prihvataju dolare i evre, a kurs dolara je povoljniji. I karticom se može plaćati svuda.
Hrana, prevoz i gradski ritam
Samarkand je veliki grad, i restorani su raštrkani i nisu svi na jednom mestu. Večerali smo u fast food lokacijama, ali i u restoranima sa tradicionalnom uzbekistanskom kuhinjom. Ulična hrana je pristupačna, ali bolje je tražiti lokalne restorane kako bi iskusio pravu gastronomiju.
Prevoz je praktičan: taksi je relativno povoljan ako znaš da pregovaraš, a lokalni autobusi su takođe opcija. Grad je veliki pa nije moguće da se sve prođe peške.
Poseta znamenitostima. Registan, mauzoleji i istorija
Posetio sam Redžistan Skver, veličanstvenu palatu i centralni trg na kome su medrese koje noću osvetljavaju svetlosni spektakli. Bio je to trenutak koji se teško može opisati. Posebnim svetlosnim efektima uz muziku i naraciju, dočara se istorija ovog podneblja. Ceo spektakl traje nešto manje od pola sata i vredi svaki minut. Besplatno je.
Zašto mi se Samarkand dopao?
Kada pogledam unazad, shvatam da je Samarkand nadmašio moja očekivanja i rado bih se vratio još jednom da ga istražim malo drugačije pa bih tada istraživao onu drugu, urbanu stranu.
Sve u svemu, ovaj grad ima dušu i ritam. Koliko god dana da ostaneš, neće ti biti dosadno. Ako me pitaš, za asocijaciju na Samarkand, odgovroriću kratko. Šume, mir i prostranstvo. A dodao bih i ovo. Tradicionalan a ujedno moderan i urban.
Inače, ova regija je i poljoprivredna, gde se najviše gaji pamuk. O tome možeš da pročitaš u sledećem tekstu
