Jednom prilikom kada sam boravio u Kanadi, išli smo u posetu farmi svinja. Dobro sam upamtio reči, iprofesora koji se bavio genetikom. Njegovo istraživanje je bilo usmereno na ukrštanje raznih rasa svinja kako bi dobio onu koja će imati najmanje masnoće, pa samim tim i holesterola. Tada je rekao:
“Jedna svinjska šnicla ima manje holesterola od pilećeg bataka sa karabatakom!”
Kada govorimo o ishrani i zdravlju, jedno pitanje se redovno provlači: koliko zapravo ima holesterola u mesu koje jedemo?
Pileće meso važi za „lakšu“ i zdraviju opciju, dok se svinjetina često gleda s nepoverenjem. Ali da li je razlika stvarno toliko velika?
Odgovor – kao i uvek kad su u pitanju mitovi o ishrani – nije tako jednostavan.
Holesterol u mesu
Holesterol se prirodno proizvodi u našem telu i koristi se za izgradnju ćelijskih membrana i hormona. Problem nastaje tek kada ga ima previše u krvi, a to zavisi ne samo od onoga što jedemo, već i od genetike, stresa, fizičke aktivnosti i načina pripreme hrane.
U proseku, zdrava osoba treba da unese manje od 300 mg holesterola dnevno, a osobe sa povišenim vrednostima i manje.
Pileći batak – masniji, ali ne nužno gori
Pileći batak s kožom sadrži oko 120–130 mg holesterola na 100 grama.
Ako se batak peče u rerni, bez prženja na ulju, i ako se koža ukloni, količina masti i holesterola se značajno smanjuje.
Ipak, tamno pileće meso ima više zasićenih masti nego belo, što može uticati na nivo „lošeg“ LDL holesterola.
Saveti za zdraviju varijantu:
- uklonite kožu pre pripreme
- pecite u rerni ili kuvajte, umesto prženja
- dodajte limun i začinsko bilje – pomažu u razgradnji masnoće
Svinjska šnicla i sadržaj holesterola
Svinjska šnicla (posebno ako je od buta) ima oko 85–90 mg holesterola na 100 grama. To je manje, nego što mnogi očekuju!
Problem kod svinjetine nije sam holesterol, već količina masnoće i način pripreme.
Pohovana šnicla pržena u dubokom ulju može da udvostruči unos masti, dok šnicla pečena na roštilju ili tiganju bez masnoće može biti sasvim pristojan izbor. Ne plašite se svinjetine! Plašite se paniranja i ulja.
Dugo se sprovodila marketinška politika o tome kako je mast životinjskog porekla nezdrava i loša. Posebno svinjska mast, kako bi se favorizovala biljna ulja i biljne masti, koje su se poslednjih godina masovno upotrebljavaju u industrijskoj proizvodnji i preradi hrane. Te masti su se pokazale kao izuzetno loše https://zelenanit.rs/rafinisana-i-nerafinisana-ulja-istina-koju-nam-niko-ne-govori/
Poređenje: pileći batak vs. svinjska šnicla
| Vrsta mesa | Holesterol (mg/100g) | Masnoća (g/100g) | Najzdraviji način pripreme |
|---|---|---|---|
| Pileći batak (bez kože) | 120 mg | 6 g | Pečenje, kuvanje |
| Svinjska šnicla (but) | 90 mg | 5 g | Roštilj, pečenje |
Opustite se
Umesto da brojite miligrame holesterola u svakom zalogaju, razmišljajte šire:
– Da li jedem raznovrsno?
– Da li se dovoljno krećem?
– Da li kuvam ili pržim?
Holesterol u mesu sam po sebi nije zlo. Ono što zaista pravi razliku jeste naš tanjir – i naše navike.
Još jedna loša navika je da unosimo šećer preko svake mere. Međutim ono što posebno zabrinjava, je da ima puno skrivenog šećera koji unosimo nevoljno
