Ukoliko se odlučite za putovanje po srednjoj Aziji, imajte u vidu da ove tri zemlje nikako ne smete da preskočite.Uzbekistan, Tadžikistan i Kazahstan. Prva na tom avanturističkom putu bila je Uzbekistan. Izuzetno velika zemlja sa četiri grada koje bi obavezno trebalo posetiti. Hiva (Khiva), Buhara, Samarkand i Taškent.
Prvi grad koji sam posetio bio je Hiva. Ako ste ljubitelj istorije i želite da otkrivate stare građevine i slušate o pustolovinama tadašnjih vladara, onda je Hiva svakako mesto za vas https://zelenanit.rs/uzbekistan-hiva/
Nakon Hive, do koje smo došli avionom dalje putovanje smo nastavili vozom od Samarkanda. Taj put traje malo više od šest sati, ali svaka minuta ovog putovanja donosila je novo iskustvo. Brzi vozovi Uzbekistana predstavljaju sasvim drugačiju priču. Iako su kompozicije starije, čisto je, udobno i pouzdano.
U vozu smo uzeli kupe sa krevetimaa. Kabine su sa po četiri a ima i onih gde je ceo vagon sa ležajevima. Moji saputnici i ja smo se širili, jer je karta po osobi za to putovanje koštala oko penaestak evra.
Kontrole na svim stanicama se obavljaju na ulazu. Propušta se sav prtljag kroz one skenere kao na aerodromu. Na ulasku na peron, je potrebno da se pokaže putna karta i neki dokument, jer se karte izdaju na ime. Kupuju se onlajn za strance. Nakon te provere, slobodno prolazite na peron. Ispred svakog vagona vas čeka kondukter koji će vam reći gde je vaše mesto.
Udobnost i izgled vagona
Vozovi su znatno moderniji od onih na koje smo navikli kod kuće. Čistoća je na visokom nivou. Svaki putnik dobija set sa posteljinom, peškirom i čašom, upakovano u zapečaćenu kesu.
U vozu postoji i vagon-restoran gde se mogu poručiti razna jela po vrlo pristupačnim cenama. Cene variraju. U proseku su oko tri dolara. Hrana je jednostavna, ali ukusna: testenine, meso, lokalne pite sa sirom ili mesom. Šest sati prođe brzo. Nije potrebno da nosite pečeno pile, jer gladni ostati nećete. Svaki čas prolaze prodavci koji nude mirisne tek ispečene pite, sendviče, piće i slatkiše. Teško da se tome može odoleti.
Inače, namerno smo odabrali da kroz Uzbekistan putujemo vozom, kako bi doživeli ovu zemlju na pravi način. Pruga sve vreme vijuga kroz pustinjske predele. To je svakako doživljaj, posebno jer mi se nametnulo jedno pitanje.
Kako to da Uzbekistan ima dve žetve fodišnje a većinom je pustinjska zemlja https://zelenanit.rs/proizvodnja-pamuka/
Brzina i udobnost putovanja
Iako se nazivaju brzi vozovi Uzbekistana, ovo nije tip superspida koji juri 300 km/h, ali prosečna brzina od 120 do 150 km/h je sasvim solidna. Ono što najviše iznenađuje jeste mirnoća vožnje. Nema onog klasičnog „kloparanja točkova“. Ovaj voz se lagano ljuljuška i daje osećaj potpune udobnosti.
Stanice i organizacija
Zanimljivo je da su vozovi Uzbekistana podeljeni po klasama od VIP, prve do treće. U većini kompozicija postoje i kola za spavanje, a putnici mogu birati između više nivoa komfora. Cene su, u poređenju sa evropskim standardima, vrlo povoljne. Od 12 do 20 evra po osobi, u zavisnosti od tipa voza, dužine trajanja putovanja i klase.
Dalja putovanja od Buhare do Samarkanda i od Samarkanda do Taškenta smo takođe obavili vozovima. Međutim, onim ekspresnim koji su razdaljine prelazili u proseku za oko dva sata i jure u proseku oko 200km/h.
Iskustvo prve klase
Na relaciji Buhara – Samarkand putovali smo prvom klasom. Cena karte bila je oko 14 evra po osobi, što je više nego korektno za nivo usluge koji nudi. Prva klasa znači da nema klasičnih kupea, već su sedišta raspoređena u formatu 2+2 i 1+1, sa stolovima između, dovoljno prostora za prtljag i udobnim naslonima.
U vagonu je bilo oko devedesetak putnika, atmosfera mirna, a klima-uređaji savršeno funkcionišu. Na svakih sat vremena kroz vagon prolazi osoblje koje nudi lagane obroke i piće po prihvatljivim cenama. U ponudi su: sendviči, pite, slatkiši i čaj.
Putovanje vozom od Samarkanda do Taškenta je druga priča. Ekspresni voz, nalik onima po EU. Prosečna brzina oko 250km/h. Za kartu prve klase, dobijate sendvič i piće po želji.
Putovanje vozom kroz Uzbekistan jedno je od onih iskustava koja pokazuju koliko su brzi vozovi Uzbekistana dobro organizovani i koliko su napredovali u odnosu na mnoge zemlje regiona. To su mi potvrdili oni koju su devedestih godina bili u toj zemlji koja je nakon odvajanja od SSSR-a bila u punom zamahu razvitka. Tada nisu bili baš za pohvalu i nije bilo preporučljivo da se ide vozom. Danas je to sasvim druga priča.
Prijatno, udobno, tačno i bez zastoja. Sve ono što bi trebalo da predstavlja savremeno putovanje železnicom. Ako se ikada nađete u ovom delu sveta ne razmišljajte previše. Odaberite voz. To je najlepši i najudobniji način da upoznate srce Srednje Azije.
Kada smo kod putvovanja vozom, pročitajte o tome, kako sam putovao do Bara. Nije ni to putovanje bilo loše. Naprotiv. Voleo bih da čujem i vaša iskustva. Pišite u komentarima.
