Kod onih koji se bave stočnom hranom, često se lome koplja i vodi rasprava. Silaža ili senaža, koja hrana je kvalitetnija, isplativija i zdravija za životinje?
Obe imaju svoje prednosti, ali i značajne razlike, posebno kada govorimo o nutritivnoj vrednosti, troškovima i uslovima čuvanja.
Šta je silaža?
Silaža se dobija fermentacijom zelene mase (kukuruz, sirak, trava) u anaerobnim uslovima, bez prisustva vazduha. Najčešće se koristi kukuruzna silaža, bogata energijom, idealna za tov goveda i muzne krave.
Prednosti silaže:
- visoka energetska vrednost (idealna za brzi prirast),
- jednostavna proizvodnja i visoki prinosi,
- dobro se čuva u silosima i jamama.
Nedostaci:
- ako se masa loše sabije ili pokrije, dolazi do kvarenja,
- zahteva više rada i mehanizacije,
- nije pogodna za sve vrste stoke (posebno ovce i koze u većim količinama).
Šta je senaža?
Senaža se pravi od polusuve zelene mase (trava, lucerka, detelina) koja se suši do 40–50% vlage, a zatim se pakuje u bale i hermetički zatvara. Fermentacija traje nekoliko nedelja, a dobijeni proizvod je blago kiseo, mirisan i hranljiv.
Prednosti senaže:
- odlična probavljivost i visok sadržaj proteina,
- manji gubici pri čuvanju,
- pogodna za ovce, koze i mlečne krave,
- manja zavisnost od vremenskih uslova nego kod sena.
Nedostaci:
- zahteva kvalitetne folije i skladištenje na suvom,
- veći trošak ambalaže u odnosu na silažu.
Praktičan savet kako da napravite kvalitetnu senažu ili silažu
✅ Kosite biljke u optimalnoj fazi (kukuruz u mlečno-voštanoj, lucerku u pupoljku).
✅ Masa mora biti sabijena bez vazduha.
✅ Koristite plastične folije sa UV zaštitom.
✅ Čuvajte bale na suvom, podignute od zemlje.
✅ Otvarajte samo onoliko koliko se potroši u dan-dva.
Bez obzira da li birate senažu ili silažu, najvažnije je da hraniva budu čista, pravilno fermentisana i prilagođena životinjama.
Pametnim izborom i dobrom pripremom možete smanjiti troškove, povećati mlečnost i dobiti zdravije životinje.
