Invazivne vrste su strane biljke, životinje i drugi organizmi koji su namerno ili slučajno uneseni u nova područja izvan njihovog prirodnog staništa. Njihovo prisustvo može direktno ili indirektno uticati na kvalitet života i zdravlje ljudi. One predstavljaju jedan od glavnih uzroka izumiranja pojedinih vrsta, kao i potencijalnu pretnju za sigurnost hrane i javno zdravlje.

Međutim, svaka strana vrsta ne mora automatski biti invazivna. Da bi neka vrsta postala invazivna, mora imati izraženu sposobnost prilagođavanja i nadmetanja sa autohtonim vrstama, ili smanjenu osetljivost na prirodne neprijatelje, bilo da su to biljojedi ili predatori. Pored toga, invazivne vrste često zauzimaju široke ekološke niše i karakteriše ih visoka stopa razmnožavanja.

U tom kontekstu, čovek ima ključnu ulogu u njihovom rasprostranjivanju, jer je glavni faktor koji omogućava njihovo unošenje i širenje na nova područja.

ČOVEK JE GLAVNI KRIVAC ZA RASPROSTIRANJE INVAZIVNIH VRSTA

U većini slučajeva, strane vrste dospevaju na naša područja uz pomoć čoveka. Ubrzanom globalizacijom u 20. veku, trgovina, transport i putovanja omogućili su mnogim stranim vrstama da se brzo prošire. U Srbiji postoji veliki broj invazivnih i potencijalno invazivnih vrsta, od kojih su neke namerno donešene, dok su druge slučajno dospele na naše tlo.

INVAZIVNE VRSTE SU VELIKA PRETNJA ZA ČOVEČANSTVO

Invazivne vrste se smatraju jednim od pet glavnih direktnih pokretača gubitka biodiverziteta i predstavljaju značajnu pretnju za ekosisteme i čovečanstvo u narednim decenijama.

Bodljobradi rak Faxonius limosus je alohtona invazivna vrsta poreklom iz Severne i Centralne Amerike, koja je na evropski kontinent unesena pre više od jednog veka. Njegovo početno širenje u Evropi posledica je ljudske aktivnosti. U Evropi je prvi put introdukovan 1890. godine u Poljskoj, u svrhu akvakulture, kao zamena za autohtonu vrstu raka Astacus astacus, čije su populacije u to vreme bile u značajnom padu.

Kasnije je introdukovan i u druge evropske zemlje, uključujući Nemačku, Francusku, Mađarsku i Austriju, takođe iz sličnih razloga. Vremenom se pokazalo da se bodljobradi rak izuzetno uspešno prilagođava novim uslovima, što je doprinelo njegovom brzom širenju i uspostavljanju stabilnih populacija.

Danas se Faxonius limosus smatra jednom od najinvazivnijih vrsta u slatkovodnim ekosistemima Evrope i nalazi se na listi invazivnih vrsta koje izazivaju zabrinutost u Evropskoj uniji.

U DUNAVU KOD APATINA HARA BODLJOBRADI RAK

Prvi nalaz ove vrste u Srbiji je evidentiran u Dunavu kod Apatina 2004. godine. Danas se ova vrsta nastanila duž celog toka Dunava i njegovih pritoka. Bodljobradi rak je svaštojedna vrsta, budući da je u stanju da dostigne veliku gustinu, može uticati na domaće makrobeskičmenjake i makrofite, što može imati negativne posledice po biodiverzitet.

INVAZIVNE VRSTE NANOSE ŠTETU OD MILIJARDU EVRA GODIŠNJE

Bodljobradi rak je po prirodi rovokopač. Svojim kopanjem može menjati strukturu obala reka i jezera i može narušavati građevine kao što su mostovi i brane. To može da rezultuje značajnom ekonomskom štetom. Procenjuje se da bi ekonomska šteta u Evropi izazvana invazivnim vrstama mogla iznositi milijarde evra godišnje.

Brza ekspanzija, zajedno sa negativnim efektima na autohtone vrste rakova, ukazuju da su potrebne hitne mere kako bi se sprečilo dalje širenje ove invazivne vrste. Projekat nastoji da identifikuje nivo invazije radi poboljšanja prevencije i kontrole ove invazivne vrste..

NAUKA SE DOSETILA DA KAKO DA SPREČI ŠTETU

Projekat ima za cilj iskorišćavanje bodljobrada raka kroz transformaciju ove invazivne vrste u različite ekološki prihvatljive proizvode, u skladu sa konceptom „ZERO WASTE“. Na taj način, razvijaju se eko-proizvodi koji obuhvataju prehrambene proizvode na bazi mesa bodljobrada raka, namenjene ishrani ljudi i životinja, zatim adsorbente za prečišćavanje otpadnih voda sa povišenom koncentracijom jona teških metala, kao i proizvode od gume dobijene uz dodatak ljuštura raka. Pored toga, razvijaju se i biomaterijali na bazi hitina izolovanog iz ljuštura, čime se dodatno proširuje spektar potencijalnih primena ove sirovine.

U tom smislu, projekat DANUBEcare obuhvata savremena istraživanja i inovativna rešenja koja se mogu primeniti i na druge invazivne vrste. Istovremeno, projekat uključuje niz aktivnosti usmerenih na edukaciju šire javnosti i podsticanje njihovog aktivnog učešća u građanskoj nauci. Tako građani učestvuju u senzorskoj oceni novorazvijenih proizvoda, u anketama, kao i u korišćenju aplikacije „Invasive Alien Species Europe“, koja omogućava prijavljivanje i prepoznavanje invazivnih vrsta od značaja za Evropsku uniju.

Pored toga, projektne aktivnosti doprinose i jačanju transfera znanja između naučnih institucija, industrije i šire javnosti, uključujući i saradnju na evropskom nivou, čime se dodatno unapređuje primena rezultata istraživanja i njihova šira društvena relevantnost.

Strategije upravljanja za rešavanje uticaja invazivnih stranih vrsta prvenstveno podrazumevaju prevenciju, zatim kontrolu i tek na kraju mogućnost njihove eksploatacije. Zbog velike rasprostranjenosti, kasno je za njihovu prevenciju. Sa druge strane unošenje predatora može imati gore posledice na biodiverzitet, stoga se praćenje i smanjenje broja putem eksploatacije smatra najboljim mogućim rešenjem.

Na razvoju potencijalnog rešenja aktivno rade istraživači u okviru projekta „Smanjenje negativnog uticaja invazivnih rakova Faxonius limosus u Dunavu pametnom eksploatacijom njihovog mesa i ljušture“ – DANUBEcare. Projekat se realizuje u okviru programa PRIZMA, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije.

Na čelu projekta nalazi se dr Ivana Čabarkapa, naučni savetnik na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS). Pored ovog instituta, u realizaciji projekta učestvuju i istraživači sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad (FOTNS), Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (UNSFS), kao i Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“ (SVINS).

U tom smislu, projekat je zasnovan na interdisciplinarnoj saradnji, pri čemu svaka institucija doprinosi u skladu sa svojom naučnom ekspertizom, što omogućava sveobuhvatan pristup rešavanju problema invazivnih vrsta i njihovog uticaja na ekosistem Dunava.

PROJEKAT DANUBE CARE BI TREBALO DA REŠI PROBLEM

Projekat DANUBEcare fokusiran je na problem prisustva bodljobradog raka u Dunavu i njegov negativan uticaj na biodiverzitet, za koji još ne postoji sistemsko rešenje.

Projekat je zasnovan na multidisciplinarnom pristupu koji obuhvata monitoring, izlov i potpuno iskorišćavanje mesa i ljušture ove invazivne vrste, u skladu sa konceptom nultog otpada. Cilj je smanjenje njenog negativnog uticaja na biodiverzitet Dunava.

Nakon detaljne analize kvaliteta i bezbednosti, meso raka biće iskorišćeno za razvoj novih proizvoda namenjenih ljudskoj ishrani i ishrani kućnih ljubimaca. Međutim, nakon izdvajanja mesa, zaostaje značajna količina ljuštura u vidu čvrstog otpada, čije bezbedno odlaganje predstavlja ozbiljan izazov u upravljanju otpadom.

U skladu s tim, DANUBEcare tim ima za cilj da ispita mogućnost valorizacije otpadne biomase ljuštura kao adsorbenta za prečišćavanje vodenih rastvora opterećenih teškim metalima, pre njihovog ispuštanja u kanalizacioni sistem ili prirodne recipijente. Na taj način, ovaj otpadni materijal bi dobio dodatnu funkcionalnu vrednost u procesu zaštite životne sredine.

Takođe, projektni tim će se baviti istraživanjima bezbednog zbrinjavanja zasićenog adsorbenta, pri čemu će se razmatrati i mogućnost njegove dalje upotrebe. U tom kontekstu, analiziraće se potencijal primene pepela dobijenog spaljivanjem iskorišćenog adsorbenta kao punila u proizvodnji gume, čime bi se dodatno doprinelo cirkularnoj ekonomiji i smanjenju količine otpada.

Ljušture, zahvaljujući sadržaju hitina i proteina, predstavljaju i značajnu sirovinu za proizvodnju ekološki prihvatljivih, biorazgradivih ambalažnih materijala sa potencijalnom primenom u pakovanju hrane. U tom kontekstu, DANUBEcare tim će se fokusirati na optimizaciju ekstrakcije hitina, kao i njegovu konverziju u hitozan, poznati makromolekul sa izraženim antimikrobnim delovanjem. Pored toga, biće razvijana sinteza biopolimernih filmova na bazi hitozana i rezidualnih proteina, uz paralelno ispitivanje njihove potencijalne namene i primene u praksi.

S druge strane, projekat DANUBEcare ima za cilj i aktivno uključivanje građana u naučne aktivnosti, kako bi im se omogućilo sticanje novih znanja o samoj problematici projekta. Građani će tako imati priliku da učestvuju u senzorskom ocenjivanju novorazvijenih prehrambenih proizvoda na bazi mesa raka, kao i u događajima poput „gastro dana“ i kroz različite ankete. Ovakav vid učešća je posebno značajan jer građani predstavljaju krajnje korisnike inovativnih proizvoda, pa njihovo mišljenje direktno doprinosi unapređenju kvaliteta i prihvatljivosti rešenja.

Dodatno, predviđeno je da se građanima pruže informacije i obuke o načinu prikupljanja podataka o invazivnim vrstama. Na taj način, oni ne samo da doprinose terenskom prikupljanju podataka, već postaju deo šire mreže naučne podrške. Prikupljeni podaci će biti objedinjeni i dostupni svim korisnicima putem aplikacije, čime se omogućava transparentnost i šira upotreba informacija. Na osnovu toga sprovodiće se sveobuhvatna procena prisustva invazivnih vrsta, što dodatno uključuje lokalnu zajednicu u istraživačke aktivnosti i jača ukupni doprinos projekta očuvanju ekosistema Dunava.

Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije. Za sadržaj teksta odgovoran je projekat DANUBEcare i on ne izražava stavove Fonda za nauku Republike Srbije.

INSTITUT ZA PREHRAMBENE TEHNOLOGIJE NOVI SAD