Rotkvica je jedna od najzahvalnijih povrtarskih kultura za proizvodnju u plasteniku. Kratak period vegetacije, jednostavna nega i mogućnost više uzastopnih setvi čine je odličnim izborom za proizvođače koji žele da brzo ostvare prihod od svoje proizvodnje. Posebno je važno za one proizvođače koji ne žele da imaju prazan hod u proizvodnji.
Proizvodnja rotkvica posebno je zanimljiva u jesenjem, zimskom i ranoprolećnom periodu, kada je ponuda svežeg povrća na tržištu manja.
Kada se seju rotkvice u plasteniku?
Rotkvica se može proizvoditi tokom većeg dela godine, ali su najpovoljniji uslovi u jesen i rano proleće. U plasteniku se setva može obavljati sukcesivno, u razmacima od 7 do 10 dana, čime se obezbeđuje kontinuirana berba i ravnomernije snabdevanje tržišta.
Za klijanje je najpovoljnija umerena temperatura, dok se tokom razvoja korena najbolje rezultate uglavnom postiže pri temperaturama od približno 10 do 18 stepeni Celzijusa. Previsoke temperature mogu dovesti do izduživanja biljaka, slabijeg razvoja zadebljalog korena i bržeg prorastanja u cvet.
Priprema zemljišta
Rotkvica najbolje uspeva na rastresitom, plodnom i dobro dreniranom zemljištu. Teška, zbijena i kamenita zemljišta nisu pogodna jer mogu izazvati deformacije korena.
Pre setve zemljište treba usitniti i poravnati. Po potrebi se unosi zreo stajnjak ili kompost, dok mineralno đubrenje treba prilagoditi analizi zemljišta. Preterana upotreba azota podstiče razvoj lišća na račun korena.
Setva i gustina biljaka
Rotkvica se najčešće seje direktno u zemljište, u redove. Razmak između redova može biti oko 10 do 15 centimetara, dok se seme polaže na dubinu od približno 1 do 2 centimetra.
Važno je da biljke ne budu pregusto posejane. Prevelika gustina dovodi do konkurencije za svetlost, vodu i hranljive materije, pa koren ostaje sitniji.
Za ravnomeran razvoj posebno je važno koristiti kvalitetno, deklarisano seme i voditi računa o ujednačenoj dubini setve.
Navodnjavanje i nega
Rotkvica brzo raste, pa joj je potrebna ujednačena vlažnost zemljišta.
Zalivanje treba prilagoditi temperaturi, tipu zemljišta i fazi razvoja biljaka. Plastenik je potrebno redovno provetravati kako bi se smanjila prekomerna vlažnost vazduha i rizik od pojave bolesti.
Bolesti i štetočine
Ni rotkvica nije imuna na napad bolesti i štteočina.U plasteničkoj proizvodnji mogu se javiti bolesti koje izazivaju polaganje i propadanje mladih biljaka, kao i različite truleži. Od štetočina značajne su buvači, koji oštećuju listove i mogu usporiti razvoj biljaka.
Zaštita počinje izborom zdravog semena, plodoredom, pravilnim zalivanjem i provetravanjem. Hemijske mere primenjuju se samo kada su opravdane i uz korišćenje sredstava registrovanih za rotkvicu. Savet je da pratite stanje biljaka i da prskate samo ako vidite da druge mere zaštite nisu pokazale rezultat.
Kada se obavlja berba?
U zavisnosti od sorte, temperature i uslova proizvodnje, rotkvica najčešće stiže za berbu za 25 do 40 dana od setve. U hladnijem periodu ovaj rok može biti duži.
Berbu ne treba odlagati jer koren može postati sunđerast, drvenast ili previše ljut. Najbolje je vaditi biljke kada koren dostigne karakterističnu veličinu za sortu.
Nakon vađenja, rotkvice se čiste od viška zemlje, uklanja se oštećeno lišće i pripremaju se za pakovanje i prodaju.
Kako ostvariti bolju zaradu?
Jedna od najvećih prednosti proizvodnje rotkvica u plasteniku jeste mogućnost sukcesivne setve. Umesto da se cela površina zaseje odjednom, setvu je bolje rasporediti u nekoliko termina.
Rotkvica je kultura kratke vegetacije, ali dobar rezultat ne dolazi slučajno. Ujednačena vlaga, rastresito zemljište, odgovarajuća temperatura i pravovremena berba osnovni su uslovi za proizvodnju kvalitetnog korena i dobar plasman na tržištu.
