Hrana leti ne prašta nepažnju. Dovoljno je da kuvano jelo ili komad mesa ostanu na kuhinjskom pultu sat ili dva duže nego što bi trebalo i bakterije počinju ubrzano da se razmnožavaju. Ono što izgleda potpuno bezbedno može već narednog zalogaja izazvati ozbiljne stomačne tegobe.
Najveći problem je što se pokvarena hrana ne može uvek prepoznati na prvi pogled. Miris, boja i ukus često ostaju gotovo nepromenjeni, dok se broj bakterija u međuvremenu višestruko uveća. Zato je tokom letnjih meseci mnogo važnije kako čuvate hranu nego kako ona izgleda.
Zašto je kvarenje hrane leti mnogo brže?
Toplota stimuliše rast bakterija.
Na visokim temperaturama mikroorganizmi se razmnožavaju mnogo brže nego tokom hladnijeg dela godine. Ako hrana ostane van frižidera, naročito kada je napolju više od 30 stepeni, proces kvarenja može početi mnogo ranije nego što većina ljudi očekuje.
Zbog toga leti nije dovoljno osloniti se na staro pravilo: „Ako lepo miriše, dobra je.“ Nažalost, to često nije tačno.
Hrana koja se leti najbrže kvari
Najosetljivije su namirnice bogate proteinima i vlagom. Tu spadaju meso, riba, mleko i mlečni proizvodi, kuvana jela, supe, salate sa majonezom, kremasti kolači i jela sa jajima.
Posebno su rizični obroci pripremljeni za porodična okupljanja ili roštilje. Dok traje druženje, hrana satima stoji na stolu, a upravo tada bakterije imaju idealne uslove za razvoj.
Voće i povrće takođe mogu brzo da propadnu, naročito ako su oštećeni ili prezreli, ali su mnogo češći uzrok trovanja upravo namirnice životinjskog porekla.
Najveća greška nije ono što mislite
Mnogi veruju da je dovoljno da pokvarenu hranu ponovo zagreju i problem je rešen.
Nažalost, nije.
Visoka temperatura može uništiti veliki broj bakterija, ali neke od njih prethodno stvaraju toksine koji ostaju u hrani i nakon podgrevanja. Zato jelo koje je predugo stajalo na sobnoj temperaturi nije bezbednije samo zato što je ponovo prokuvano.
Kako prepoznati da hrana više nije za jelo?
Nekada su znaci očigledni. Neprijatan miris, promenjena boja, buđ ili naduvana ambalaža gotovo sigurno znače da hranu treba baciti.
Ali mnogo češće upozorenja nema.
Mlečni proizvodi, kuvano meso ili salate mogu izgledati sasvim normalno, a da ipak nisu bezbedni za konzumaciju. Upravo zato stručnjaci mnogo više veruju pravilnom čuvanju nego proceni „od oka“.
Ako niste sigurni koliko dugo hrana stoji ili da li je bila dovoljno rashlađena, bolje je ne rizikovati.
Frižider nije čarobna kutija
Jedna od najčešćih zabluda jeste da frižider može da popravi sve greške.
Ako ste lonac sa ručkom ostavili celo popodne na kuhinjskom pultu, kasnije hlađenje neće poništiti ono što se već dogodilo.
Još jedna česta greška jeste pretrpavanje frižidera. Kada je previše pun, hladan vazduh ne može ravnomerno da cirkuliše, pa pojedini delovi ostaju topliji nego što bi trebalo.
Kako bezbedno sačuvati hranu tokom leta?
Najvažnije je da kuvana jela što pre ohladite i stavite u frižider. Ne ostavljajte ih satima na stolu „da se potpuno ohlade“, jer upravo tada počinje ubrzano razmnožavanje bakterija.
Na pijacu ili u kupovinu najbolje je krenuti na kraju obilaska, kako bi meso i mlečni proizvodi što kraće bili na visokim temperaturama. Ako put do kuće traje duže, rashladna torba može napraviti veliku razliku.
Ostaci hrane ne treba da stoje danima u frižideru samo zato što izgledaju dobro. Ako ne planirate da ih pojedete uskoro, zamrzavanje je mnogo sigurnija opcija.
Vodite računa o higijeni. Pranje ruku prilikom pripreme obroka je najvažnija stvar. Takođe, kada probate hranu, uvek kašiku kojom ste probali jednom, bacite na pranje a za sledeće probanje uzmite novu. Ne proveravajte temperaturu podgrejanog ili ohlađenog jela ili mleka pristima. Iznegavajte da sir i mlečne proizvode dodirujete prstima.
Voće i povrće koje se termički ne obrađuje, uvek dobro isperite vodom.
Ovo su samo neki trikovi koji omogućavaju da kvarenje hrane svedete na minimum.
Evo šta da radite ako vas napadne stomačni virus
