Domaće trešnje i sve češće dileme na pijacama
Kada nastupi sezona trešanja a pijace postanu krcate ovim slatkim voćem, da li vam je ikada palo na pamet, dok ste pljuckali košticu, da li ste upravo pojeli domaću ili uvoznu trešnju!?
Sezona domaćih trešanja svake godine izaziva veliko interesovanje. Ljudi ih traže čim se pojave na pijaci. Ipak, uz to ide i sve veća sumnja u poreklo.
Na prvi pogled, sve izgleda isto. Plodovi su krupni, crveni i sjajni. Međutim, upravo tu počinje dilema. Da li je to zaista domaća proizvodnja ili uvoz koji samo izgleda “naš”?
Zašto nastaje sumnja oko porekla
Kod domaćih trešanja kupci obično očekuju prirodniji izgled. Blage razlike u veličini, manje ujednačen plod i jači miris.
S druge strane, savršeno ujednačene trešnje često deluju “previše idealno”. Zato se kod dela kupaca javlja sumnja da li je reč o domaćem voću.
Uvozna roba dolazi iz organizovanih sistema proizvodnje. Tamo se više vodi računa o izgledu i uniformnosti. Zbog toga razlike na tezgi nisu uvek očigledne. Slobodna trgovinska razmena, dozvoljava da nam na tone trešanja stižu iz Albanije, Makedonije i Grčke. Ipak, naša zemlja je ozbiljna sila u proizvodnji trešnje pa je radost da se velike količine izvoze.
Na taj način, možemo doći u bezveznu situaciju da nam nedostaju količine za domaće tržište. Ipak, ima domaćih proizvođača koji redovno i isključivo snadbevaju domaće tržište. Međutim, nije neuobičajeno da se na istoj pijaci kod nakupaca prodaju i domaće i uvozne. Pitanje za milion dolara je. Čije su bolje i slađe? Trešnja je trešnja, ali osnovna razlika je u tome, kako je proizvodena, koja su sredstva hemijske zaštite korišćena i na koji način.
Hemijski tretmani i kvalitet trešnje
U proizvodnji trešnje se koriste hemijska sredstva za zaštitu. Trešnjina muva je osnovna štetočina koja se redovno javlja i suzbija. U plodu trešnje kada vidite crviće, znajte da su to larvice trešnjine muve. Osim nje, tu je i borba protiv vaši ali i nekih bolesti. Domaći proizvođači trešnju prskaju manje i uglavnom koriste sredstva koja su dozvoljena za upotrebu u našoj zemlji. U Albaniji na primer, se javljaju iste štetočine ali se one suzbijaju drugim sredstvima koja nisu na listi dozvoljenih kod nas. Takođe, postavlja se i pitanje karence. Sve to stvara bojazan da su uvozne kontaminirane hemijskim sredstvima, jer je pitanje da li se vrše kontrole na granici. A da je to tako, govore slučajevi kada su naši izvoznici, reizvozili upravu tu trešnju iz Albanije i prikazivali je kao Srpsku. Međutim, kupci nisu ludi, pa su obavili analizu na ostatke pesticida gde se pokazalo upravo ovo o čemu pišem.
Evo koje štetočine najčešće napadaju trešnju https://zelenanit.rs/stetocine-tresnje-insekti/
Šta zapravo određuje kvalitet domaćih trešanja
Na kvalitet domaćih trešanja utiču klima, zemlja, vreme berbe i sorta. To je osnova ukusa.
U manjim voćnjacima plodovi često nisu savršeno isti. Ali zato mogu imati jaču aromu i izraženiji ukus.
Kako ljudi donose odluku na pijaci
Rani dolazak trešanja često pojačava oprez. Jer se domaće trešnje u različitim krajevima ne pojavljuju u isto vreme. I prve trešnje koje se pojave su uvek uvozne.
Uvozne trešnje imaju još jednu manu. Kada su prve budu jezivo skupe https://zelenanit.rs/cena-tresnje-rod-srbija/
Šta zapravo dobijamo na pijaci
Danas se na pijaci mešaju domaće i uvozne trešnje. Vizuelno, razlike su sve manje.
Zbog toga domaće trešnje više nisu prepoznatljive samo po izgledu. Već po ukusu, mirisu i poverenju u prodavca.
U nastavku pročitajte i ovo
