Obilne kiše koje su pale u prethodnim danima napravile su ozbiljne probleme na parcelama širom Srbije. Posebno su pogođene njive pod pšenicom, gde se već sada uočavaju prve štete u ratarstvu.

Zemljište je na mnogim lokacijama prezasićeno vodom. To usporava razvoj biljaka i otežava pristup njivama. U pojedinim regionima postoji i rizik od zadržavanja vode na površini, što dodatno komplikuje situaciju. Svako zadržavanje vode dovodi do gušenja i sušenja biljaka usled nedostatka kisoenika.

Pšenica u fazi osetljivog razvoja

Pšenica je u ovom periodu u fazi intenzivnog porasta. Upravo zato je osetljiva na višak vlage. Kada zemljište nema dovoljno vazduha, korenov sistem slabi.

To može uticati na slabije bokorenje i neravnomeran rast useva. Dugotrajna vlaga povećava i rizik od pojave bolesti, što dodatno povećava štete u ratarstvu.

Šta ratari mogu da urade u narednom periodu

U ovom trenutku najvažnije je pratiti stanje na parcelama i ne ulaziti u njive dok se zemljište ne prosuši. Ulazak mehanizacije u mokru zemlju može napraviti dodatno zbijanje i dugoročne probleme.

Takođe, važno je pratiti pojavu biljnih bolesti i reagovati na vreme ukoliko se pojave prvi simptomi. U narednim danima presudan će biti vremenski period bez padavina kako bi se zemljište stabilizovalo. Zaštita je sada obavezna mera, jer velika količina vlage pogoduje pojavi plamenjače i rđe i fuzarioza, koje su najčešće gljivične bolesti u ovakvim periodima.

Dugoročni rizici ako se vreme ne stabilizuje

Ako se kišni period nastavi, posledice mogu biti značajnije. Pored usporenog razvoja, postoji rizik od smanjenja prinosa i dodatnih troškova zaštite.

Zato ratari u ovom trenutku najviše zavise od vremenskih uslova. Brza stabilizacija vremena mogla bi da ograniči dalje štete u ratarstvu i omogući normalan razvoj useva.