Turska svake godine uveze seme za setvu u vrednosti od oko 23 miliona dolara, ali istovremeno ostvaruje čak 40 miliona dolara prihoda od sopstvene proizvodnje semena. Ovaj odnos jasno pokazuje da se ne radi samo o poljoprivredi, već o pažljivo vođenoj strategiji koja semenski sektor pretvara u ozbiljan biznis. Zaključak je bio jednostavan. Zašto da uvozimo ono što i sami možemo da proizvedemo? Na kraju se ispostavilo da možemo još i da zaradimo. Semenska proizvodnja se pokazala kao veoma isplativa investicija.
Kako je semenski paradajz postao simbol moderne poljoprivrede
Ne želeći da zaostaje za globalnim trendovima, Turska je sistematski počela da ulaže. Semenska proizvodnja postala je uslov ali i strateško pitamnje. Semenski paradajz postao je jedan od najprepoznatljivijih proizvoda. Proizvodnja se odvija u savremenim, specijalizovanim plastenicima gde ništa nije prepušteno slučaju. Kada se spoje znanje, disciplina i posvećenost, rezultat je proizvodnja koja funkcioniše gotovo bez greške.
Preciznost koja ne ostavlja prostor za improvizaciju
Proces proizvodnje semenskog paradajza organizovan je do najsitnijih detalja. Za čitav sistem često je zadužen jedan inženjer agronom koji prati svaki korak i odgovoran je za poštovanje strogo definisanih protokola. U ovoj proizvodnji nema mesta improvizaciji, jer kvalitet semena direktno određuje uspeh cele industrije.
Posebno je zanimljivo da semenska proizvodnja upotrebu hemijskih sredstava zabranjuje. Umesto toga primenjuje se biološka zaštita, što dodatno podiže vrednost proizvoda. Kontrola je rigorozna, a nadležne inspekcije redovno nadgledaju proizvodnju. Svako odstupanje od propisanih standarda može dovesti do uništavanja kompletne proizvodnje i gubitka licence, što jasno govori koliko se insistira na kvalitetu.
Tehnologija i održivost u službi prinosa
Kao podloga za uzgoj koristi se kokosova slama koja se uvozi iz Šri Lanke. Ovaj supstrat omogućava optimalne uslove za razvoj biljaka i koristi se za dve proizvodne sezone. Kroz njega se, pored vode, precizno dodaju i hraniva. Nakon upotrebe, materijal se ne baca već se zaorava na otvorenim parcelama, gde služi kao organska materija za druge kulture. Na taj način proizvodnja dobija i održivu dimenziju.
Šta se sve dogovorilo na prošlogodišnjoj “Konferenciji za seme” koja se održala u Istanbulu. Ove godine je na redu Lisabon https://zelenanit.rs/isf-medunarodna-federacija-seme/
Izvoz kao ključ rasta i međunarodna konkurencija
Seme proizvedeno u Turskoj nalazi put do tržišta Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i brojnih azijskih zemalja poput Malezije, Singapura i Indije. Država aktivno podržava ovaj sektor kroz podsticaje i investicije, uključujući i obezbeđivanje zemljišta za razvoj proizvodnje. Ulaganja od oko milion dolara dovoljna su za pokretanje ozbiljne proizvodnje, što dodatno motiviše investitore.
Ipak, tržište semena je izuzetno konkurentno. Mnoge strane kompanije proizvode seme upravo u Turskoj, koje se kasnije koristi za uzgoj povrća koje se plasira kao domaći proizvod. Uprkos tome, strateški cilj ostaje jasan – izgradnja autentičnog turskog brenda, od semena do finalnog proizvoda.
Planovi za budućnost i širenje proizvodnje
Turska planira da u narednom periodu razvije specijalizovane zone za proizvodnju povrća u zaštićenim uslovima. U tom cilju već se izrađuju projekti i formiraju budžeti koji će omogućiti dodatni rast ovog sektora. Paralelno sa tim, sve više pažnje posvećuje se i proizvodnji cveća i ukrasnog bilja, imajući u vidu da se ova roba trenutno uvozi u vrednosti od čak 87 miliona dolara godišnje.
Može li ovaj model da zaživi i kod nas
Primer Turske otvara važno pitanje. Da li sličan model može da se primeni i u našem regionu. Postoje resursi, stručnjaci i zemljište koje čeka šansu. Ono što nedostaje jesu jasna strategija, organizacija i podrška koja bi pokrenula ozbiljniju proizvodnju.
Ako se pogleda koliko sistematično i posvećeno Turska razvija svoju poljoprivredu, postaje jasno da uspeh nije slučajan. Možda je upravo ovakav pristup ono što nedostaje kako bi se i kod nas poljoprivreda podigla na viši nivo.
Pročitajte i ovo. Koristiće.
