Putujući po beskrajnim prostranstvima Brazila, ono što mi je privuklo pažnju, bila su područja pod šećernom trskom. Dokle vam pogled doseže, su polja pod šećernom trskom. Ima je gotovo svuda. I na utrinama, po obodima gradova, na njivama. Slobodan sam da primetim da ova biljka, može slobodno da bude zaštitini znak Brazila. Međutim, ovo uopšte nije slučajnost.
Šećerna trska je postala jedan od ključnih stubova globalne energetske tranzicije, jer omogućava proizvodnju goriva, električne energije, biogasa i biođubriva i konačno šećera i to u gotovo zatvorenom, održivom ciklusu. Brazil je već dokazao da šećerna trska može da promeni energetsku sliku jedne države, a sve više stručnjaka smatra da bi isti model mogao da se primeni i širom sveta.
Šećerna trska kao izvor energije sa gotovo nultim CO₂ otiskom
Proces prerade koji počinje od biljke pokazuje zašto šećerna trska ima toliku vrednost. Kada se preradi, dobija se šećer ili etanol, ali se tu priča ne završava. Ostaci iz proizvodnje koriste se za proizvodnju biogasa, koji se zatim pretvara u biometan. Taj biometan može da pokreće vozne parkove, industriju ili energetsku infrastrukturu.
Na taj način šećerna trska omogućava kružnu ekonomiju u kojoj se praktično ništa ne baca. Čak se i preostali ostaci koriste kao biođubrivo, dok se biomasa koristi za proizvodnju bioelektrične energije. Rezultat je održiv ciklus koji ima minimalan uglkovodonični ostatak, a etanol iz šećerne trske iz Brazila već se smatra gorivom sa jednim od najniže emisije CO₂ na svetu. Šećerana koju smo posetili, nalazi se na oko stotinak kilometara od Sao Karlosa, gradića koji je poznat po fakultetima i istraživačkim centrima. Ova šećerana, posluje kao mini institut u kome se vrše istraživanja bazirana na razvoju dobre genetike šećerne trske. Želja je da se selekcioniše šećerna trska otporna na bolesti i štetočine. Kasnije ću o tome.
Brazil već “vozi” na šećernu trsku
Istraživači su već razvili model koji se primenjuje u Brazilu. Pokazali su da biogoriva mogu biti i ekološki i ekonomski održiva. Oko 30% benzina u toj zemlji meša se sa etanolom, dok čak 85% lakih vozila koristi takozvani „flex“ sistem. To znači da automobili mogu da rade na čist etanol ili na kombinaciju benzina i etanola.
Ovakav pristup značajno smanjuje emisije štetnih gasova i povećava energetsku nezavisnost. Upravo zbog toga šećerna trska dobija strateški značaj u planovima dekarbonizacije, ne samo Brazila već i drugih zemalja koje traže alternativu fosilnim gorivima.
Genetika koja povećava prinos šećerne trske
Naučnici rade na razvoju novih genetskih linija koje omogućavaju da biljka prirodno proizvodi više šećera po hektaru. Oplemenjivački programi koriste genomiku, analizu okruženja i veštačku inteligenciju kako bi razvili sorte sa većim prinosima i boljom otpornošću.
Najveća banka germoplazme šećerne trske na svetu nalazi se u Brazilu i služi kao svojevrsna biblioteka genetskog materijala. Kombinovanjem različitih linija razvijaju se nove sorte koje se uvode nakon osam do deset godina istraživanja. Svaka nova generacija donosi veći potencijal i stabilnije prinose.
Biotehnologija menja budućnost proizvodnje
Savremena biotehnologija omogućava da šećerna trska bude otpornija na bolesti, štetočine i korove. Prva generacija genetskih unapređenja donela je otpornost na najvažnije štetočine, dok druga generacija uvodi i toleranciju na herbicide. To proizvođačima daje veću fleksibilnost u upravljanju usevom i dodatno smanjuje troškove proizvodnje.
Razvoj se tu ne zaustavlja. Treća generacija tehnologija već je u pripremi i fokusirana je na kontinuirano povećanje prinosa i održivosti. Ove inovacije predstavljaju osnovu strategije koja ima ambiciozan cilj, da se do 2040. godine udvostruči proizvodnja šećerne trske. Otuda možda i sva ta beskrajna polja pod trskom.
Šećerna trska može da postane globalni energetski igrač
Šećerna trska danas prolazi kroz tehnološki razvoj sličan onome koji su ranije prošli kukuruz i soja. Primena veštačke inteligencije, napredne genetike i biotehnologije ubrzava genetski napredak i omogućava brže uvođenje novih sorti.
Sve to vodi ka jednom cilju. Samanjenju emisije štetnih gasova. Ako se trend nastavi, šećerna trska bi mogla da postane jedan od najvažnijih izvora obnovljive energije na planeti. Biljka koja ne samo da proizvodi gorivo, već i redefiniše način na koji svet razmišlja o energiji.
Evo još jednog teksta iz Brazila.
