Prolećna setva nikada ne počinje onog trenutka kada traktor izađe na njivu. Steva počinje mnogo ranije. Analizia zemljišta, izbor semena i praćenje vremenskih prilika su osnvne i početne stvari koje prethode donošenju odluka koje kasnije više ne mogu da se isprave. Upravo zato je period, pred kraj zime i sam početak proleća, presudan za čitavu proizvodnu godinu.
U sezoni u kojoj su cene repromaterijala nestabilne, a vremenski uslovi sve nepredvidljiviji, prolećna setva zahteva više znanja, strpljenja i planiranja nego ikada ranije. A to su iskusni ratari odavno zaključili. Hajde da pogledamo, šta je još važno.
Zemljište kao osnova svake prolećne setve
Bez obzira na to da li se radi o kukuruzu, suncokretu, soji ili šećernoj repi, kvalitet zemljišta je prva i najvažnija tema o kojoj ratar mora da razmišlja. Prolećna setva ne trpi improvizaciju kada je reč o strukturi i vlažnosti zemljišta. Preuranjen ulazak u njivu, dok je zemlja još teška i neprosušena, može napraviti štetu koja se vidi tek kasnije koja se manifestuje u slabijem nicanju, neravnomernom sklopu i manjem prinosu.
Zato je važno sačekati pravi trenutak, čak i ako kalendar ili komšija kažu drugačije. Obrada mora biti prilagođena tipu zemljišta, a cilj je jasan: ravnomerna setvena posteljica, dobra aeracija i optimalni uslovi za klijanje. Prolećna setva nagrađuje strpljenje, a kažnjava brzopletost.
Seme i tehnologija
Izbor semena je možda i najskuplja, ali sigurno najvažnija odluka u prolećnoj setvi. Kada se seme jednom nađe u zemlji, nema popravnog ispita. Upravo zato se poslednjih godina sve više insistira na prilagođavanju hibrida konkretnim parcelama, a ne obrnuto.
Veliki deo posla se završava izborom odgovarajućeg semena za setvu https://zelenanit.rs/izbor-semena-za-setvu/
Prolećna setva danas podrazumeva i poznavanje genetike, otpornosti na sušu, potencijala prinosa, ali i stabilnosti u stresnim uslovima. Nije svaka godina rekordna i nije svaka parcela ista. Oni ratari koji to razumeju i prilagode izbor semena realnim uslovima, dugoročno imaju sigurniju proizvodnju.
Tehnologija setve, dubina, razmak i brzina rada mašina, takođe imaju ogroman uticaj. Sitne greške u ovom segmentu kasnije se skupo plaćaju, a često se pogrešno pripisuju vremenu ili „lošoj godini“.
Nikako ne smemo da zaboravimo klimatske promene koje su nesumnjivo u toku. To je proces koji traje, a svedočimo sve toplijim i sušnijim sezonama https://zelenanit.rs/susa-preti-psenici-i-vocu/
Vreme kao neizbežan faktor rizika
Ako postoji nešto što se u poljoprivredi ne može kontrolisati, onda je to vreme. U ratarstvu važi pravilo, da se ne seje po kalnedaru već kada to vremenski uslovi dozvole.
Poslednjih godina sve češće se dešava da se prolećna setva odvija u uslovima naglih temperaturnih oscilacija, kasnih mrazeva ili ranih sušnih perioda. Upravo zato fleksibilnost i spremnost na prilagođavanje postaju jednako važni kao i sama mehanizacija.
Ne postoji univerzalni datum za početak setve. Postoji samo pravi trenutak za svaku parcelu ponaosob.
Džaba kalendar ako temperatura zemljišta nije bar deset stepeni, ako nema dovoljno vlage ili ako recimo pada kiša, danima bez prestanka. Kalendar kaže da je vreme za optimalnu setvu ali vreme kaže da nije.
U poljoprivredi nema pobeda, ali ima dobrih odluka. Te odluke se, po pravilu, donose upravo sada, kada prolećna setva kuca na vrata.
Iako su klimatske promene postale globalan problem, ima država koje imaju čak dve žetve godišnje.
