Poljoprivreda u Srbiji dugo je važila za prostor rezervisan za starije, za one koji „znaju red“ i ne menjaju mnogo toga. Mladi, iako su često želeli da unaprede proizvodnju, primene inovacije, nisu mogli. Oduvek su po pravilu, bili prinuđeni da čekaju momenat kada preuzimaju upravljanje domaćinstvom, To se na žalost dešavalo nakom smrti, dede ili oca koji su vodili glavnu reč.
Međutim, poslednjih godina ta slika se poprilično izmenila. Na scenu su stupili mladi poljoprivrednici koji ne pitaju kako se nekada radilo, već kako može bolje. I upravo tu počinje tiha, ali duboka promena koja se više ne može ignorisati.
NOVA GENERACIJA, NOVA LOGIKA
Mladi poljoprivrednici ulaze u proizvodnju sa drugačijim pogledom na posao. Njima njiva nije samo mesto rada, već projekat koji mora imati računicu i profit. Oni razmišljaju unapred, prate dostignuća savremene tehnologije i neretko su visokoobrazovani sa diplomama agronoma, koji se vraćaju na imanja sa željom da ih unaprede a time i više zarade.
Za razliku od ranijih generacija, ova nova poljoprivredna mladost ne beži od tehnologije. Naprotiv, ona je prihvata kao saveznika. Pametni telefoni, aplikacije za praćenje proizvodnje, društvene mreže i direktna prodaja postaju podjednako važni kao i traktor i plug.
Tehnologija ide napred. Mladi su rođeni u novo doba kada je prosto normalno da od malih nogu prihvate sve ono što je novo. Snimajući razne priče po selima širom Srbije, zaključio sam da imamo čitavu armiju mladih farmera koji iako su na selu, žive jednako urabni život kao njihovi vršnjaci iz gradova https://zelenanit.rs/njive-buducnosti/
POLJOPRIVREDA KAO BIZNIS
Ono što mlade poljoprivrednike jasno izdvaja, jeste činjenica da poljoprivredu ne doživljavaju kao sudbinu, već kao izbor. Oni ulaze u ovaj posao svesno, često posle fakulteta, putovanja i rada u drugim sektorima. Upravo zato znaju da bez dodate vrednosti nema opstanka.
Organska proizvodnja, specijalizovane kulture, prerađeni proizvodi, kratki lanci snabdevanja i direktan kontakt sa kupcima postaju njihova svakodnevica. Nema više anonimnih džakova i neprepoznatljivih proizvoda. Svaka tegla, flaša ili pakovanje nosi potpis, ime i priču.
POVRATAK NA SELO KOJI IMA SMISLA
Mladi poljoprivrednici ne vraćaju se na selo da bi živeli pametnije. Oni žele kvalitetan život, ali i slobodu koju im grad često ne nudi. Brzi internet, dobra organizacija posla i jasni ciljevi omogućavaju im da rade na selu, a razmišljaju globalno.
U rubrici priče sa sela, objavio sam nekoliko zanimljivih o onima koji su svoj život videli na selu. Dragan je smo jedan od mnogih https://zelenanit.rs/organski-vocnjak-proizvodnja/
Ono što je nekada bilo simbol zaostajanja, danas postaje prostor novih šansi. Sela se polako pune ljudima koji znaju zašto su došli i šta žele da postignu. I to je možda najveća promena od svih.
Mladi sve više upotrebljavaju dronove u poljoprivredi
