Kalemljenje u zimskom periodu omogućava voćarima da unaprede sorte. Iskusni kalemari su na ceni, jer znaju kako se to radi. Međutim, ima i onih koji bi da kaleme a nisu baš sigurni kako. U ovom tekstu dajem osnovne savete o kalemljenju tokom zime.
Zimsko kalemljenje voćaka: osnovni principi
Zimsko kalemljenje je posebno korisno za jabuke, kruške, dunje i drugo voće koje se lako razmnožava ovom metodom.
Pravilan izbor vremena i metoda je najvažnije. Kalemljenje se izvodi kada: su voćke u fazi mirovanja, temperature su iznad -5°C, nema jakog mraza ili vetra, tkivo kalema i podloge nije izmrznuto.
Najčešće se primenjuju sledeće metode: oklopni kalem (za starije stabla), prošiveni kalem (za mlade sadnice), kopulacija (kod mladih izdanaka sličnog prečnika), rezni kalem (za zamenu oštećenih ili slabih grana).
Zimsko kalemljenje i izbor materijala
Kvalitet kalema-kalem grančica i podloge, presudno utiču na uspeh. Kalem mora biti potpuno zdrav, sa dobro razvijenim pupoljcima, a podloga snažna i bez oštećenja. Preporučuje se da se koristiti drvo staro 1–2 godine kao podloga za mlade kaleme. Kalem grančice se seku iz potpuno zdravih izdanaka stabala. Zasecaju se ukoso isto kao i podloga. Nakon spajanja, premazuje se kalem voskom i dobro uvije da bi se kasnije primilo. Debljina kalema treba biti približno ista, kao debljina podloge. Nepravilno odabrani materijal značajno smanjuje uspešnost kalemljenja.
TEHNIKA KALEMLJENJA I OSNOVNI KORACI
- Priprema alata – noževi moraju biti oštri i dezinfikovani.
- Sečenje podloge – čisto i pod blagim kosim uglom, u zavisnosti od metode.
- Sečenje kalema – tako da pupoljci budu očuvani i pravilno postavljeni.
- Spajanje kalema i podloge – bez pritiska, tako da slojevi kore budu u kontaktu.
- Fiksiranje spoja – korišćenje voćarskog voska, traka ili specijalne folije.
Uspeh zavisi od preciznosti svakog koraka. Čak i mala nepravilnost može da dovede do neuspeha. Kalem treba zaštititi od spoljašnjih uticaja dok ne prođe zimski period. Osetljiv spoj može biti pogođen mrazom, vetrom ili vlagom.
Moguće mere zaštite:
- oblaganje kalema agroplatnom ili jutom,
- nanošenje zaštitnog voska na spojeve,
- osiguravanje da se oko kalema ne zadrži voda ili sneg,
- kontrola tokom svakog zatopljenja da spoj ostane stabilan.
NAJČEŠĆE GREŠKE I KAKO IH IZBEĆI
- korišćenje tupih alata – oštećuje tkivo,
- kalemljenje pri temperaturi ispod -5°C – pupoljci stradaju,
- loše podvezivanje ili previše zategnut spoj – sprečava vaskularni kontakt,
- neadekvatna zaštita od vlage i mraza – kalem ne uspeva.
Završni pregled
Nakon završetka kalemljenja, voćnjak se obilazi kako bi se proverilo da li svi spojevi stoje stabilno i da li su pravilno zaštićeni. Preporuka je da se ne dira sve do početka proleća mesto spajanja koje je zaštićeno i propisno uvijeno.
Takođe, voćari bi trebalo da planiraju prolećnu rezidbu i eventualne korektivne mere, kao i nastavak brige o kalemima kada vegetacija počne.
Obavezna je upotreba kalemarskog voska radi zaštite rana i bržeg srastanja za podlogu.
U nastavku pročitaj, koje su najčešće greške kod nege voćnjaka tokom zime
