U planiranju sadnje koštičavog voća, poput višnje, šljive, trešnje, a delimično i kajsije, jedna stvar se često zanemaruje, a može biti presudna za opstanak zasada. Žilogriz. Ova štetočina predstavlja ozbiljan problem u pojedinim regionima Srbije. U stanju je da potpuno obesmisli i najskuplju i najpažljivije podignut zasad. Pre par godina, bila je prava invazija žilogriza koji je pustošio voćnjake.
Stručnjaci su ukazivali na njegovo prisustvo iako su mnogi zasadi bili iskrčeni http://www.pisvojvodina.com/RegionRU/Lists/Posts/Post.aspx?ID=19
Žilogriz podmukli ubica koštičavog voća
Postoje dve vrste žilogriza koje su podjednako opasne za voće. Prva, Perotis lugubris, aktivna je u proleće, tačno u vreme kada voćke počinju sa listanjem. Druga vrsta, Capnodis tenebrioides, ostaje prisutna gotovo do početka novembra. Iako se razlikuju po periodu aktivnosti, posledice njihovog napada su iste. Postepeno, potpuno propadanje stabla.
Poseban problem predstavlja činjenica da se žilogriz javlja isključivo u lokalitetima sa ekstenzivnom proizvodnjom, gde se zaštita zasada ne sprovodi kontinuirano i planski, tokom cele vegetacije.
Zašto je žilogriz gotovo nemoguće suzbiti
Žilogriz živi ispod kore drveta, duboko skriven, gde insekticidi jednostavno ne mogu da dopru. Upravo zbog toga klasične mere zaštite nemaju nikakav efekat. Štetočina razvija jednu do dve generacije godišnje, a voćari koji zasade štite samo do berbe, zapravo prestaju sa zaštitom pre nego što se ciklus razvoja žilogriza završi.
Na taj način stabla ostaju nezaštićena upravo u periodu kada je opasnost najveća. Rezultat je sušenje stabala koje često dolazi iznenada, bez jasnih simptoma u krošnji, dok je šteta već napravljena u korenovom vratu i deblu.
Gde saditi koštičavo voće, a gde ne
Iskustvo iz prakse jasno pokazuje da koštičavo voće treba saditi isključivo u lokalitetima koji su za to tradicionalno i biološki pogodni. Područja kao što su Grocka, Smederevo i Topola pokazala su se kao bezbednija, naročito kada su zasadi koncentrisani ili izolovani.
U tim uslovima, čak i ako dođe do sušenja manjeg broja stabala, ona se blagovremeno uklanjaju, čime se prekida razvoj žilogriza i sprečava njegovo dalje širenje.
S druge strane, lokaliteti poput Leskovca, Prokuplja, Knjaževca i Fruške gore smatraju se visokorizičnim. Na tim područjima odrasle jedinke žilogriza lako preleću sa zapuštenih i zaraženih stabala na zdrave zasade. Kako efikasne mere borbe ne postoje, sadnja koštičavog voća na tim mestima vrlo brzo postaje neisplativa.
Moguće je obaviti zaštitu ako se primene nauka i iskustvo https://www.agrotopvsg.rs/saveti/vocarstvo/visnja/zilogriz-capnodis-texiebrionis-u-vocarstvu
Važna istina koju treba zapamtiti
Jedna od čestih zabluda jeste da se žilogriz prenosi sadnicama. To nije tačno. Žilogriz ne dolazi iz rasadnika, već sa terena na kome se sadi. Upravo zato izbor lokaliteta ima presudnu ulogu.
Mere suzbijanja koje se ponekad preporučuju u ekstenzivnim zasadima nemaju stvarni efekat i upotreba insekticida u tim slučajevima predstavlja samo trošak bez rezultata. Kada se žilogriz jednom pojavi, jedino pouzdano rešenje jeste krčenje zaraženih stabala.
Prevencija je jedina prava zaštita
Jedina efikasna mera borbe protiv žilogriza jeste pravilna odluka pre sadnje. Višnja i ostalo koštičavo voće treba da se sade isključivo na lokalitetima gde žilogriza nema, odnosno tamo gde se ne gaji ekstenzivna proizvodnja i gde postoji kontinuitet u zaštiti zasada.
Kod žilogriza važi pravilo koje voćari često nauče na teži način. Kada ga primetite, već je kasno. Zato je prevencija, a ne borba, jedina strategija koja donosi rezultat.
Žilogriz je nesumnjivo ozbiljna štetočina. Voleo bih da sa nama podelite vaša uskustva ukoliko ste imali susret sa ovom šteočinom. Pišite u komentarima.
U nastavku pročitajte i ovo
