Uzbekistan je zemlja koja ima sve preduslove da iz jedne njive izvuče maksimum. Zahvaljujući specifičnoj klimi, obilju sunca i dobro razvijenom sistemu navodnjavanja, poljoprivrednici u mnogim oblastima uspevaju da imaju dve žetve godišnje.
U južnim delovima zemlje, gde su zime blage i kratke, povrće se može uzgajati i brati više puta tokom godine. To je ono što se u svetu naziva double cropping, a u Uzbekistanu je to postala normalna stvar. Uz podršku države i međunarodnih projekata, uvode se sistemi za navodnjavanje, podižu plastenici i moderna mehanizacija koji omogućavaju višekratnu setvu i veću efikasnost. Iako je Uzbekistan dobrim delom pustinjska zemlja, u plodnim delovima te zemlje se izvlači maksimum.
Glavni usevi su pamuk i povrće
Pamuk kao „belo zlato“ Uzbekistana
O proizvodnji pamuka ću pisati kasnije. Ukratko, pamuk je i dalje kralj uzbekistanske poljoprivrede. Tokom 2023. godine proizvedeno je oko 3,8 miliona tona sirovog pamuka, što je rast od osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iako su klimatske promene i pad cena problem, pamuk ostaje glavni izvozni proizvod i simbol ove zemlje.
Država poslednjih godina, smanjuje površine pod pamukom i sve više se okreće diversifikaciji proizvodnje ka žitaricama, povrću i voću, kako bi se povećala prehrambena sigurnost i smanjila zavisnost od izvoza jednog proizvoda.
Žitarice i povrće – snaga dve žetve
Uzbekistan je 2024. godine zabeležio rekordnu žetvu od devet miliona tona žita, dok je u prvoj polovini 2025. godine proizvedeno više od 3,8 miliona tona povrća. Ovi podaci jasno pokazuju da dvostruka žetva nije samo mit, već realnost. To je moguće u delovima zemlje sa razvijenim sistemima navodnjavanja.
U Uzbekistanu se najviše gaje: krompir, kukuruz, šargarepa, pasulj, paradajz i bostan, a lokalni proizvođači sve češće koriste plastenike i ranije setve kako bi iskoristili blagu klimu. U mnogim oblastima usevi se sade već u februaru, a do juna se već beru prvi plodovi. Tokom mog boravka u Uzbekistanu, sredinom oktobra, lubenice i dinje su se prodavale u izobilju.
Voćarstvo i vinogradarstvo
Voćarstvo u Uzbekistanu poslednjih godina doživljava pravi procvat. U prvoj polovini 2025. godine proizvedeno je više od 1,15 miliona tona voća, a površine pod voćnjacima i vinogradima povećane su na oko 476.000 hektara.
Kada je reč o vinogradarstvu, klima pogoduje za vinovu lozu, ali ne i proizvodnji vina. Uzbekistanska vina često imaju izraženu kiselost, zbog čega zemlja svoj potencijal koristi drugačije. Izvozi sveže, sirovo grožđe. Najveći kupci su Rusija, Kazahstan i Kina a po nekim navodima navodno i u Emirate.
Površine, tehnologije i izvozne prakse
Uzbekistan intenzivno modernizuje svoj agrarni sektor. Pored tradicionalnih useva, poput pamuka i povrća, sve više se ulaže u proizvodnju. Navodnjavanje, plastenička proizvodnja i digitalni sistemi praćenja useva postali su standard.
Država i međunarodni partneri, poput Svetske banke, podržavaju razvoj i omogućavaju zapošljavanje u ruralnim područjima. Pored izvoza pamuka, sada se sve više izvoze paradajz, dinje, lubenice, nar i grožđe.
Uzbekistan danas ima ambiciju da postane regionalni lider u proizvodnji i izvozu prehrambenih proizvoda. Na pravilan način su iskoristili dar prirode iako su većim delom pustinjska zemlja. To se može primetiti ukoliko putujete vozom. Videćete da pruga prolazi kroz polupustinjske predele. Međutim i tada u nekim delovima možete da vidite voćnjak ili neku plantažu. Ipak, pamuk je još uvek kultura broj jedan.
Uzbekistan je odličan primer kako se klima, znanje i upornost mogu pretvoriti u višestruke žetve i ozbiljan agrarni uspeh. Dve žetve godišnje nisu samo broj jer se svaka sezona koristi do maksimuma.
Iako sam imao predrasuda i puno neznanja o ovoj državi, Uzbekistan je ipak zemlja od koje se može mnogo naučiti.
U nastavku, pročitajte i ovu priču iz UZBEKISTANA
