Dok svet gleda ka ekonomskim krizama i političkim turbulencijama, Turska polako, ali sigurno, postavlja semenartsvo u središte globalne scene. Bolesti koje prelaze kontinente, karantinske prepreke i rastući troškovi rada ne obeshrabruju proizvođače, oni koriste globalnu strategiju proizvodnje i izvoz. Ujedno, zemlja istovremeno gradi poljoprivrednu diplomatiju koja bi mogla promeniti međunarodnu mapu hrane. Da li Turska može postati globalni centar semenskog inovativnog biznisa i diplomatije? Odgovor se oblikuje upravo sada.
Globalni izazovi i karantin
Turski proizvođači semena danas se suočavaju sa problemima koji nadilaze granice njihove zemlje. Bolesti koje nastaju u Poljskoj, Nemačkoj ili SAD, kasnije stižu i do Turske. Karantin štiti zemlju, ali ponekad otežava izvoz i proizvodnju. „Većina proizvođača ipak pokušava da izvozi seme, jer ekonomija zemlje nameće svoje granice“, rekao je Artur Santoš, na panelu GROWTECH sajma u Antaliji.
Izvoz, troškovi i globalna proizvodnja
Visoki troškovi rada i nestabilna ekonomija teraju proizvođače da traže alternativu. Seme se danas proizvodi i u Vijetnamu, Čileu, pa čak i Kini, a potom uvozi u Tursku. Velike kompanije već decenijama koriste globalnu strategiju. Izmeštaju proizvodnju u druge zemlje sveta, a zatim, proizvedenu semensku robu prodaja u domovini i drugim zemljama. To odavno radi Holandija pa čak i Srbija koja domaće hibride kukuruza proizvodi u Južnoj Americi.
Precizno oplemenjivanje i biosigurnost
Turska je zakonom otvorila vrata preciznom oplemenjivanju, ali implementacija još čeka na promene u biosigurnosnim propisima. Novi usevi genetski uređivanog semena mogli bi biti odobreni već početkom sledeće godine, ali zakon mora da prati inovacije.
Poljoprivredna diplomatija u prvom planu
Šansa Turske nije samo u semenskoj proizvodnji, već i u poljoprivrednoj diplomatiji. Zemlja postavlja standarde, sarađuje sa inostranstvom i pokazuje da može da odgovori na globalne izazove. „Poljoprivreda je u prvom planu. Spremni smo da obezbedimo hranu za narod i da postanemo globalni centar poljoprivredne diplomatije“, istakao je dr Hamit Ajanoglu na sastanku sa vodećim ekspertima ali i novinarima na jednom od radnih skupova tokom trajanja sajma.
Perspektive i budući izazovi
Starost poljoprivrednika raste, a mladih stručnjaka je malo. Novi pristupi i politike su neophodni da farme ostanu produktivne, a poljoprivrednici uspešni. Budućnost turskog semenskog sektora zavisi od sposobnosti zemlje da kombinuje inovacije, međunarodnu saradnju i spremnost na neočekivano.
Evo i priče sa sajma
