SVINJSKI SREM OSTAO BEZ SVINJA

Nekada je bilo dovoljno da u Sremu zatvoriš oči i čuješ orkestar grroktanja iza svake tarabe. Danas u selima širom Srema tišina. U srcu ravnice, gde su svinje bile simbol blagostanja, ostale su prazne štale i uspomene na zlatna vremena „Svinjskog Srema“.

Kako smo uspeli da prokockamo ono što je decenijama hranilo Srbiju ali i svet? I što je još važnije, da li postoji način da se ta zlatna vremena vrate?

Uvoz kao primetna invazija koja ubrzava propast svinjarstva

Prema podacima udruženja stočara, Srbija godišnje uveze ogromne količine tovljenika i svinjskog mesa, često po damping cenama. Domaći proizvođači, koji pošteno hrane i neguju svinje, ne mogu da se nose sa tim cenama. Hrana, veterinarske usluge i energenti sve su skuplji, a zarada sve manja. Rezultat: mali farmeri gase farme, a veliki smanjuju proizvodnju. Meso na rafovima sve češće dolazi iz uvoza.

Što se uvoza tiče, puno se špekuliše i oko toga da je meso često lošeg kvaliteta, da je odavno istekao rok trajanja. Tu su i druge teorije zavere. Kako god da je, domaćeg mesa je sve manje u frižiderima mesara.

Bolesti u svinjartsvu su veliki neprijatelji u proizvodnji

Tokom mog angažovanja oko snimanja tv emisija, imao sam priliku da posetim mnoge farme svinja širom Srbije ali i sveta. Tu sam uočio jedan paradoks. Svinja je najprljavija životinja koju čovek gaji da bi je pojeo. Obožava prljavštinu, smrad, kaljugu, a opet sa druge strane, svako ko sa strane želi da uđe u profesionalni svinjac, mora da poštuje stroga higijensko sanitarna pravila ponašanja. Ukratko. U svinjac ulaziš čist i sterilisan i iz njega izlaziš isto takav. Razlog. Opasne bolesti koje mogu da unište čitavu farmu, pa nema igranja.

Afrička kuga svinja

Afrička kuga svinja razotkrila je koliko je naše svinjarstvo krhko. U mnogim selima ljudi su morali da unište čitava stada preko noći, a štete su bile ogromne.

Nedostatak edukacije i kontrole

Slaba obuka farmera i neadekvatna kontrola kretanja životinja dodatno ubrzavaju propast svinjarstva. Strah od novih epidemija često dovodi do odustajanja od posla.

Poljoprivredna politika – između papira i stvarnosti

Državne subvencije postoje, ali put od kancelarije do švinjskog tora često traje toliko dugo, da ti se smuči i dan kada si uopšte poželeo da popuniš zahtev. Mali proizvođači se žale na komplikovanu administraciju, kašnjenja isplata i nedostatak prave podrške. Dok se sve to „usaglasi“, još jedna farma zatvara vrata.

Kako zaustaviti propast svinjarstva

Iako situacija deluje sumorno, rešenje postoji – ali zahteva odlučne poteze:

1. Udruživanje malih proizvođača

Zadruge i klasteri mogu smanjiti troškove, olakšati nabavku hrane i omogućiti zajednički nastup na tržištu. Međutim, samo ako nastupite odlučno i složno.

2. Stroge biosigurnosne mere

Dezinfekcija, kontrola ulaska u farme, vakcinacija i stalna edukacija moraju postati svakodnevica. Za profesionalno gajenje svinja i objekti koji se prave moraju da se sagrade po svim standardima kako bi se svaki mogući napad bolesti sveo na minimum.

3. Diversifikacija proizvoda

Autentični proizvodi poput domaćih kobasica, šunke i sušenog mesa otvaraju nova tržišta i povećavaju vrednost domaće proizvodnje. Za male proizvodnje, okrenite se domaćim rasama svinja, gajite mangulice, moravke. Društvene mreže pomažu u oglašavanju a kupci se lakše pronalaze.

4. Digitalizacija proizvodnje

Savremene aplikacije za praćenje rasta, zdravlja i prodaje svinja nisu luksuz, već neophodan alat za opstanak. Matičenje je obavezno ali legalno i sa papirima

Poziv na buđenje ili kraj svinjogojstva

Svinjogojstvo ne samo u Sremu već u celoj zemlji još uvek ima šansu. Međutim, nije samo Srem u krizi. Naveden je kao primer jer je bio poznat po farmama svinja koje su se gajile u skoro svakom ozbiljnom domaćinstvu. I u drugim delovima Srbije je svinjogojstvo bilo razvijeno. Danas postoji mali broj farmi. Svinje se drže sa svoje potrebe i eventualno nešto malo proda. Sve to nije dovoljno.

Ako želimo da ponovo čujemo groktanje u našim selima, moramo da počnemo da radimo pametnije, udruženo i sa jasnom strategijom. Bez jasne strategije države, svaki individualan pokušaj je u startu osuđen na propast. Srbija je poljoprivredna zemlja i to bi trebalo nekako da utuvimo u glavu. Imamo plodno zemljište, vodne resurse i seosko stanovništvo koje želi da radi i da živi od svog rada.

Jer propast svinjogojstva i stočarstva kao grane poljoprivrede, nije samo ekonomski problem, već gubitak identiteta države koje je pre svega poljoprivredna.

I da ilustrujem pvu priču još jednim tekstom

SRPSKI FARMER PROPADA A EVROPA ZADAJE JOŠ JEDAN UDARAC.