Kako požar utiče na zemljište
Kada se desi požar temperatura može dostići preko 500°C. Gornji sloj zemljišta, bogat mikroorganizmima,hranljivim materijama i humusom, biva uništen. Plodnost opada, struktura zemljišta se menja, a voda teže prodire. Čak i ako voćke izgledaju netaknuto – tlo više nije isto.
Šta biva sa stablima – izgoreli koreni i lažna nada
Na prvi pogled, neka stabla mogu delovati “preživelo”, ali vatra često ubija iznutra. Kora je oštećena, sokovodi presečeni, a koren u stresu. Kod mnogih vrsta, posebno jabučastih i koštičavih, regeneracija je gotovo nemoguća. Plamen možda kratko traje, ali posledice ostaju godinama.
Šta posle? Da se spasi šta se spasiti može!
Ako je požar prošao kroz voćnjak i ostavio tragove, ali nisu sva stabla potpuno izgorela, još uvek postoji nada da se deo zasada spasi. Dobra procena može spasiti i ono što izgleda izgubljeno.
Vizuelna procena štete, ko je preživeo, a ko ne
Odmah nakon hlađenja terena, potrebno je pažljivo obići voćnjak i izvršiti vizuelnu procenu svakog stabla:
- ako je kora skroz izgorela i ljušti se oko cele stabljike, stablo je najverovatnije nepovratno uništeno.
- ako ima izgorelih grana, ali je deblo očuvano i kora na mestima još uvek vitalna, stablo možda ima šansu.
- ako se lišće osušilo, ali se ne mrvi odmah već je “živo” biljka je u šoku, ali nije nužno mrtvo.
- važno je da se razlikuje izgorelo stablo od onog koje je samo oprljeno plamenom. Čak i kod takvih stabala dužina izlaganja vrelom vazduhu je važna
Orezivanje do zdravog tkiva
Kada postoji sumnja da je biljka delimično oštećena, najbolje je izvršiti sanitarno orezivanje:
- odseći sve izgorele, crne i suve grane do zdrave, svetlije sredine.
- ako je kora napukla, blago sastrugati površinski sloj – ako ispod ima zelenila, biljka je živa.
- debla sa delimično spaljenom korom se mogu zaštititi voćarskim voskom ili blatnim premazima da se spreči dalji prodor bolesti.
Ne diraj koren odmah i pusti da se oporavi
Koren je često u “spavanju” posle požara. Ne treba ga dirati, čupati ni prekopavati. Ako se stablo primi i dođe do oporavka, kasnije možeš proveriti stanje korena. Za sada samo minimalna intervencija.
Prva pomoć voda, ali ne preterano
Biljke koje su preživele šok treba zaliti, ali umereno:
- požar često isušuje tlo, ali istovremeno stvara vodonepropusni sloj u zemljištu.Zmljište koje je pretrpelo vatrenu stihiju je neupotrebljivo jer su izgoreli mikroorganizmi koji su važni za plodnost. Nestaje humus i ostaje samo garež.
- zalivanje treba da bude postepeno, u više navrata, da bi voda stigla do korena.
- ne koristiti prskalice ili orošavanje – samo direktno na koren.
Prihrana sačekajte bar dve do tri nedelje
U prvih par nedelja ne treba dodavati prihranu jer je biljka pod stresom i neće moći da usvoji hraniva a preuranjena đubrenja mogu izazvati dodatno oštećenje.
Nakon 2–3 nedelje, možeš početi sa blagom folijarnom prihranom (preko lista), po mogućstvu na bazi aminokiselina i morskih algi koje pomažu u regeneraciji. Kasnije, ako se biljke “probude”, može se dodati i blago organsko đubrivo u zemljište.
Ranjena stabla su laka meta za infekcije
Spaljena stabla su savršena meta za gljivične bolesti i štetočine. Ona stabla za koje se procenom utvrdi da si preživela, preporuka je da se uradi sledeće:
- zaštita rezova i rana voćarskim voskom.
- prskanje blagim fungicidom (npr. bakarni preparati) ako se jave znaci infekcije.
Biljkama koje su delimično oštećene treba dati šansu da se same izbore, ali ako se do kraja vegetacije ne oporave, treba ih ukloniti. Ulaganje u polumrtve se ne isplati. Bolje je na vreme planirati obnovu zasada. Profesionalni voćnjaci bi trebalo da budu osigurani pa bi se time šteta delimično i nadoknadila odnosno dobijena odšteta da se uloži u nove sadnice. Što se tiče manjih voćnih zasada, tu sve zavisi od strpljenja i naravno novca. Biljke imaju moć da se veoma brzo regenerišu. Međutim “brzo”je relativan pojam i traje po pravilu nekoliko godina.
Zbog toga, nemojte žuriti sa radikalnim merama, pratite stanja biljaka bar mesec dana pre konačne odluke i uvek atražite mišljenje stručnjaka ili savetodavne službe.
Za nauk je i da se povede računa
Prevencija je ključ. Pristupne protivpožarne staze, redovno uklanjanje suve trave i granja, hidranti u blizini, i stalni nadzor u kritičnim letnjim mesecima mogu smanjiti rizik. U nekim regijama, uvode se čak i sistemi za detekciju dima u ruralnim zonama. Na žalost, jedno je sigurno a to je da je mala verovatnoća da se voćnjak spase i regeneriše. Posle požara, posebno nakon ovih koji su nedavno opustošili voćarski deo Srbije, jedina mera koja je izvesna, jeste krčenje i podizanje novog voćnjaka. Kada vatra podivlja, stradaju hektari voća, zemljišta i infrastrukture kao što su protivgradna mreža, sistemi za navodnjavanje i sve ono što je nekada činilo pravi profesionalni zasad. Ništa manja šteta, nije ni u manjim voćnjacima kod hobista i vikendaša.
Evo šta posle grada
