Pirotski ćilim nije običan tepih. To je ručni rad, tradicija i deo srpske kulturne baštine. Nekada je osvajao nagrade širom Evrope, a danas se pojedini primerci prodaju za desetine ili stotine hiljada dinara. Može li pirotski ćilim jednog dana da postane srpski odgovor na čuvene persijske tepihe? Iako se mnogi trude da ga otrgnu od zaborava, moramo da imamo na umu, da je pirotski ćilim naše izvorno blago.

Postoje stvari koje vreme ne uspeva da učini staromodnim. Pirotski ćilim je jedna od njih.

Njegove jake boje i geometrijske šare danas mogu da izgledaju podjednako dobro u staroj srpskoj kući i u luksuznom modernom enterijeru. Ipak, dok se u svetu pojedini tradicionalni tepisi prodaju kao ozbiljna umetnička dela, mi pirotski ćilim još često posmatramo kao uspomenu iz bakine kuće.

Možda je upravo tu naš najveći problem.

Kako nastaje pirotski ćilim?

Pirotski ćilim nastaje ručno, na vertikalnom razboju. Tkalja ne radi po principu industrijske proizvodnje. Svaku nit provlači, slaže i sabija pažljivo, red po red.

Posebnost je i u tome što pirotski ćilim ima praktično dva jednaka lica. Nema klasičnu prednju i zadnju stranu. Zato je njegova izrada zahtevna i spora.

Još je zanimljivije što se šare ne doživljavaju samo kao ukras. One su deo posebnog jezika pirotskog ćilima. Gugutke, kornjače, drvo života, plamen i drugi motivi vekovima su prepoznatljivi u ovom zanatu.

Iza svakog takvog primerka zato ne stoji fabrika. Stoji čovek, tačnije žena. Neumorna i uporna tkalja. Tačnije, generacije žena koje su znanje prenosile sa kolena na koleno.

Pirotski ćilim je još pre 140 godina stigao u svet

Danas bismo rekli da je Pirot imao svoj međunarodni brend pre nego što smo uopšte znali šta znači reč brending.

Pirotski ćilim predstavljen je na Svetskoj izložbi u Beču 1886. godine. Početkom 20. veka osvajao je priznanja na međunarodnim izložbama, a stizao je i do britanskog i američkog tržišta. Između dva svetska rata pirotsko ćilimarstvo imalo je veliki ugled, a porudžbine su kasnije dolazile čak iz Japana.

Dakle, nije problem u tome što pirotski ćilim nema istoriju. Problem je što tu istoriju još nismo pretvorili u savremenu vrednost.

On ima karakteristične šare i boje a one su često bile motiv i za čarape i druge odevne predmete koji su deo narodne nošnje. Ne treba zaboraviti da je materijal za izradu hio čista vuna.

Koliko danas košta pirotski ćilim?

Cena zavisi od starosti, očuvanosti, dimenzija, šare i porekla. Na domaćem tržištu mogu se pronaći primerci za nekoliko desetina hiljada dinara, dok se za kvalitetne i očuvane ćilime traži i znatno više.

Jedan aktuelni oglas, recimo, nudi originalni pirotski ćilim kupljen sedamdesetih godina za 180.000 dinara. Na tržištu se mogu pronaći i stariji primerci od nekoliko desetina hiljada dinara.

Ipak, prava vrednost pirotskog ćilima tek bi mogla da se pokaže kada bi postojalo uređeno tržište.

Jer luksuzni proizvod nije samo ono što držite u rukama. Luksuz je i priča koju taj predmet nosi.

Zašto pirotski ćilim ne bi bio srpski odgovor na persijski tepih?

Kada kažemo persijski tepih, odmah pomislimo na kvalitet, tradiciju i luksuz.

Kada kažemo pirotski ćilim, mnogi još pomisle na devojačku spremu i staru kuću.

A zapravo govorimo o proizvodu koji ima zaštićeno geografsko poreklo i koji je deo srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa. Naziv „Pirotski ćilim“ zaštićen je kao oznaka porekla, što znači da ga ne može svako koristiti za svoj proizvod.

To je ogromna prednost.

Samo je još nismo dovoljno iskoristili.

Pirotski ćilim bi mogao da dobije moderno pakovanje, sertifikat autentičnosti i jasnu priču o tome ko ga je napravio, kada je nastao i koja je njegova šara. Uz to bi mogao da dobije svoje mesto u luksuznim hotelima, galerijama i savremenim enterijerima.

Tada više ne bismo prodavali „stari ćilim“.

Prodavali bismo originalni srpski proizvod sa pričom.

Pirotski ćilim danas izgleda iznenađujuće moderno

Tu se krije još jedan njegov adut.

Pogledajte savremene luksuzne enterijere. Prirodni materijali su ponovo u modi. Ručni rad je cenjen. Ljudi žele predmete koji imaju poreklo i karakter.

A pirotski ćilim sve to već ima.

Njegove geometrijske šare mogu da izgledaju odlično uz mermer, drvo, kožu i savremeni nameštaj. Ne mora da stoji samo u etno-kući. Može da bude centralni detalj luksuznog stana ili vile.

Može čak da visi na zidu kao umetnička slika.

I možda je baš to način da mlađa generacija ponovo otkrije njegovu vrednost.